I ovaj put centralna banka morala je da interveniše sa prodajom 20 miliona evra kako bi obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.
Kapital ne voli neizvesnost - komentariše za „Blic” kretanja na međubankarskom deviznom tržištu Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke. Podseća i da istraživanja OECD-a pokazuju da se investicione odluke odlažu u predizbornim periodima.
- Ukoliko u razumnom roku dobijemo novu vladu koja ce biti spremna da povlači poteze usmerene ka uravnoteženju budžeta i održivom javnom dugu, te nastavi aranžman sa MMF-om, to bi značilo da bismo u narednom periodu mogli da računamo sa stabilnijim deviznim kursom. Naravno, nema trajne stabilnosti bez rasta izvoza i stranih investicija - kaže Petrović.
Na pitanje zašto postoji oklevanje učesnika na međubankarskom deviznom tržištu da prodaju devize, naš sagovornik odgovara da je ponuda deviza manja jer je manji izvoz, manje je stranih direktnih investicija, kao i portfolio investicija u odnosu na isti period lane.
- Takođe, manja je i kreditna aktivnost banaka jer su banke ranije znatno više prodavale devize da bi kreditirale u dinarima sa valutnom klauzulom - ističe Zoran Petrović.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da je nemoguće da se s ovolikim deviznim rezervama i potražnjom za devizama ipak ne može da uspostaviti stabilizacija kursa.
- Sumnjam da će dinar imati neki trend drastičnog slabljenja. Kao i do sada dinar će slabiti tri četiri odsto godišnje. Ne verujem da u ovom trenutku iko razmišlja o fiksiranju kursa, jer bi to značilo povlačenje i nekih nepopularnih poteza - ističe Stevanović.

Ostale vestiArhiva