Za to su zaslužni loš kreditni rejting i poslovni ambijent u našoj zemlji. Bez niže stope inflacije i obavezne rezerve banaka, te manje docnje u otplati postojećih zajmova male su šanse da će privreda u skorije vreme moći jeftinije da se zaduži.
Prosečna kamatna stopa na plasmane banaka privredi iznosi 15,1 odsto, što je ubedljivo najviša kamata u Evropi. To je privredu stavilo u pat-poziciju. Da bi izašla na zelenu granu, neophodni su joj jeftini zajmovi, a da bi banke odobravale takve kredite, potrebna je jaka privreda.

Uzaludne mere
Iako je Narodna banka Srbije nedavno smanjila nivo obavezne rezerve i ostavila bankama više slobodnog novca za plasmane, to ne mora da znači više novca za privredu. „NBS je oslobodila neka sredstva, ali nije problematična količina slobodnih para. Para ima dovoljno, a problem su rizik i obaveze koje banke imaju prema ranije uzetim kreditima“, kaže Miroslav Marinković.
- Nije reč o lošem odnosu prema privredi, nego što kod nas nema mogućnosti da se nešto promeni. Drugačiji je ambijent nego u susednim zemljama, a to podrazumeva da banke imaju opterećenja koja utiču na cenu kredita. Srbija ima najniži kreditni rejting, pa to poskupljuje zaduživanje u inostranstvu. Ima najviše loših zajmova, a uz to i najvišu stopu inflacije i obavezne rezerve u regionu - objašnjava za “Blic” Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Idok srpska privreda dobija pozajmice na kašičicu, hrvatska preduzeća nemaju takvih problema. Prema rečima Dugalića, Hrvatska i Srbija u tom smislu nisu uporedive, baš kao što ne mogu da se porede BMW i „jugo“.
- Hrvatska ima simboličnu obaveznu rezervu, te godišnju inflaciju oko dva odsto. Ima i bolji kreditni rejting i daleko manje loših zajmova od Srbije - dodaje naš sagovornik.
Kod nas je zaduživanje nekoliko procenata skuplje nego u Hrvatskoj zato što je rizik zemlje veći, kaže ekonomista Miroslav Marinković.
- Rizik se uračunava u cenu sredstava koje banke plaćaju kada pribavljaju novac iz inostranstva i iz domaćih izvora. Taj novac je skup jer je rizik poslovanja kod nas veći. Uz to, ovdašnje banke plaćaju veću kamatu na štednju nego što je slučaj u okruženju i u Evropi, pa je i zbog toga logično da krediti budu skuplji - kaže Marinković.
Prošle godine prosečna kamata za kratkoročne kredite u Srbiji je iznosila 13,9 odsto, dok su hrvatska preduzeća mogla da se zaduže po prosečnoj stopi od 8,18 odsto, a rumunska čak po 5,53 odsto.
Dugalić kaže da je za bolju situaciju potrebno vreme. „Potrebno je da se stvori dobar ambijent i da dođu investitori, pa da padne pritisak na kurs i da se posledično poveća bruto domaći proizvod. Tako bi se smanjio pritisak na cene i inflacija.“
S druge strane i u Srbiji neka preduzeća mogu da se zaduže jeftinije, kaže Dušan Uzelac s portala Kamatica.
- Kvalitetnom i likvidnom klijentu banke će i u Srbiji rado plasirati novac, i to po jeftinijoj kamati - kaže on.

Ostale vestiArhiva