Ključnu ulogu u tome treba da odigraju ministarstva poljoprivrede, kulture i prosvete, organizovanjem edukacija u domovima kulture i zadružnim domovima koje treba obnoviti, ocenjeno je u završici dvodnevnog skupa, koji je organizovao Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Zadružni domovi i domovi kulture imaju nezamenljivu ulogu u opstanku i razvoju srpskih sela, zaključili su učesnici skupa.
Profesor Stevan Maširević je ukazao da se poljoprivredne delatnosti na selu moraju proširivati u skladu sa savremenim trendovima, poput organske proizvodnje, jer je tržište spremno da plati i do 30 odsto skuplje za organski gajeno voće, povrće i meso.
- Strani kupci zainteresovani su i za otkup divljih svinja iz Srbije po sedam do osam evra po kilogramu, a jedna od nedovoljno iskorišćenih mogućnosti je i proizvodnja cveća za izvoz - predložio je Maširević.
Poljoprivredna proizvodnja može da bude velika izvozna šansa za Srbiju, jer nije nedostižan godišnji prihod od 16.000 evra po hektaru, kao što se to ostvaruje u Holandiji i drugim razvijenim zemljama Evropske unije (EU), kazao je Maširević.
Predstavnik Privredne komore Srbije Branislav Gulan založio se za povratak nezaposlenih na selo, gde danas ima 778.000 poljoprivrednih gazdinstava, što ne znači "poseljačenje" radnika i "njihovo vraćanje motici, ralu i traktoru".
Gulan je upozorio da je od 4.600 sela u Srbiji, oko 1.200 u fazi odumiranja, ali da će povratkom onih koji su otišli, ta naselja opstati i obezbediti posao u starim, ali i novim delatnostima za povratnike.

Ostale vestiArhiva