Stopa zaduženosti Srbije dostigla je zakonom predviđen maksimum– 44,5 od predviđenih 45 odsto. Tajbroj je relativno daleko od 60 odsto koliki je kriterijum za zemlje koje žele da pristupe evrozoni. Sa druge strane, imajući u vidu posledice dužničke krize u Evropi, ne bi bilo uputno da buduća srpska vlada podiže dozvoljenu stopu zaduženosti. U poslednjih nekoliko godina završeno je nekoliko infrastrukturnih projekata: aerodrom Beograd, rekonstrukcija ulica i tramvajskih šina u Beogradu, mostovi Beška, Ada i Gazela, severni krak Koridora 10, deo železničkog koridora. Mnogo projekata je započeto: južni deo putnog Koridora 10, obilaznica oko Beograda, rekonstrukcija škola i institucija za istraživanje. Ostaje veliki broj projekata koje tek treba realizovati: putni i železnički pravci prema Crnoj Gori i Rumuniji, železnički Koridor 10, unapređenje plovnosti Save i Dunava. Srpska elektroprivreda i komunalni sistemi su područja koja treba modernizovati. Strategija „Srbija 2020” predviđa niz prioritetnih sektora u koje treba ulagati da bi se ostvario održivi ekonomski rast. Bez razvijene infrastrukture nemoguće je privući strana ulaganja i stvoriti uslove za unapređenje konkurentnosti nacionalne ekonomije. Da bi finansirala infrastrukturu Srbija se do sada uglavnom direktno zaduživala. Uskoro će morati da počne da primenjuje idruge oblike finansiranja, uključujući privatni sektor. Zbog toga je neophodno razviti javno-privatna partnerstva koja predstavljaju dugoročne ugovore između javnih i privatnih partnera, a najčešće se primenjuju pri finansiranju kapitalnih projekata od javnog značaja kao što su autoputevi, mostovi, tuneli, postrojenja za proizvodnju električne energije, vodovodna mreža, tretman otpadnih voda, odlaganje otpada, bolnice, škole itd. Privatnom partneru država poverava upravljanje onim rizicima za koje ona ima manje iskustva, kao što su izgradnja, finansiranje i održavanje infrastrukture. Da bi finansirao skupe projekte privatni partner je prinuđen da traži zajmove i garancije od finansijskih institucija. Te institucije će pre odluke o finansiranju razmatrati tehničku i ekonomsku opravdanost projekta i jasnu pravnu strukturu koja je u stanju da upravlja investicionim partnerstvom. Prihode privatnom partneru obezbeđuju korisnici usluga (ukoliko je u pitanju izgradnja infrastrukture sa mogućom naplatom korišćenja) ili javni partner putem unapred određene cene. Da bi razvila javno-privatna partnerstva, Srbiji je pre svega potrebna stabilna politička klima i usklađen pravni okvir koji će dovesti do podizanja kreditnog rejtinga zemlje i jeftinija finansijska sredstva. Otpočinjanjem pregovora sa EU očekuje se nastavak stabilizacije političke situacije, a samim tim i dalja usklađenost pravnog okvira sa standardima EU. Neki vitalni zakoni već su doneseni kao što je Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama koji je unapredio zakon iz 2003. Donet je Zakon o komunalnim delatnostima kojim je uređeno javno-privatno partnerstvo u oblasti komunalnih usluga kao i Zakon o javnoj svojini kojim su stvoreni imovinsko-pravni preduslovi za realizaciju javno-privatnih partnerstava. Dosadašnja iskustva sa projektima ovoga tipa bila su prilično loša – od pet zaključenih ugovora u oblasti rudarstva i izgradnje autoputeva samo jedan je ostao na snazi. Novi zakon donosi rešenja koja do sada nisu postojala, kao što su: eksplicitno osnivanje društva posebne namene koje nije javno preduzeće; mogućnost realizacije javno-privatnih partnerstava kako na republičkom, tako i na nižim nivoima vlasti; mogućnost realizacije projekata u novim sektorima poput obrazovanja; mogućnost zalaganja prava iz javnih ugovora u korist finansijera; mogućnost plaćanja u stranoj valuti što može biti od posebne važnosti za smanjenje kursnog rizika finansijera. Iako je pravni okvir poboljšan, izazovi i dalje postoje: usvajanje izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama i njihova usklađenost sa novim pravnim okvirom; formiranje Komisije za javno-privatna partnerstva koja treba da odobri svaki projekat i ugovor sa privatnim partnerom. Kompetentnost zaposlenih u ovoj komisiji biće od izuzetnog značaja kao i stručnost njenih finansijskih i pravnih savetnika. Za Srbiju koja nema iskustva u razvoju projekata ovoga tipa bitno je da na početku izabere one projekte koji su tehnički manje složeni, a koji imaju visoku stopu profitabilnosti. Dosadašnji projekti bili su loše pripremljeni i neisplativi za privatnog partnera, što je dovelo do velike štete za javni i privatni sektor. Realizaciju projekata javno-privatnog partnerstva u Srbiji trenutno otežava i visok kreditni rizik zemlje koji poskupljuje ulaganja i cenu usluga za krajnje korisnike. Priprema i realizacija projekata ovoga tipa potrajaće i teško da će ovaj model finansiranja zaživeti brzo. Do tada je neophodno da projekte sa visokim tehničkim i finansijskim rizikom država nastavi direktno da finansira. Stručnjak Banke EU za finansiranje javnih i infrastrukturnih projekata u Srbiji i zemljama zapadnog Balkana.

Ostale vestiArhiva