Najveća greška u proceni evropske krize je što se problem gleda u celini, bez razmatranja pojedinih zemalja članica evrozone. Na prvi pogled članice imaju mnogo toga zajedničkog - zajedničku monetarnu i lokalnu fiskalnu politiku, visoke socijalne obaveze, debalansirani budžet perifernih zemalja, nekontrolisani rast dužičkog opterećenja.
Krize u članicama evropske monetarne unije nemaju toliko sličnosti, a pojedine zemlje će se od evropskih problema uglavnom okoristiti, komentar je analitičara koji je objavljen na internet stranici "Lenta.ru".

Zlosutni problem Grčke
Najteži i najzloslutniji problem je sve bliži bankrot Grčke i izlazak te zemlje iz zone evra, o čemu se govori kao o već svršenom činu. Poznato je da Grčka zbog visoke cene servisiranja javnog duga nije u stanju da finansira prekomerne socijalne obaveze i da je krenula sa pruženom rukom po svetu.
Jedna za drugom, Kina, arapske države, čak i Rusija, učtivo su odbile da učestvuju u spasavanju Grčke, tako da grčko pitanje moraju da reše Nemačka i Francuska, koje su zauzvrat zatražile drastično kresanje državnih troškova, što je politički neprihvatljivo.
Teoretski, svima je poznat još jedan izlaz - isključenje Grčke, a zatim i drugih problematičnih zemalja iz sastava evrozone, kako bi se omogućila devalvacija nacionalnih valuta i smanjenje državnih troškova makar u preračunu na evro.
Političari, koji često ističu takvo rešenje, nemaju u vidu da se to ne može jednostavno ostvariti, makar zbog toga što mehanizam isključenja zemlje iz evrozone jednostavno ne postoji.

Nema vremena i nije izvodljivo
Za postepen i dugotrajan izlazak Grčke nema vremena, a brzo izbacivanje takođe teoretski nije izvodljivo. Sve grčke banke, prodavnice i kompanije jednostavno neće uspeti u jednom danu da preračunaju evre u drahme. Sem toga, zemlja će privremeno radi prelaska na drahmu, obustaviti servisiranje svojih obaveza, što će i rezultirati bankrotom.
Konačno, to je jednostavno veoma skup poduhvat - celu zemlju prebaciti na novu valutu, što bi moglo da košta nekoliko decetina milijardi evra. Takav banket platio bi onaj ko inicira razlaz, jer Grčka za to nema novca.
Zemlje koje ostaju u evrozoni možda neće pristati na "razvod", jer cena tog koraka može lako da bude veća od cene spasavanja.

Pitanje Italije
Ukoliko je izlazak Grčke iz zone evra možda i opravdan, veliko je pitanje kad se radi o Italiji. Ekonomija te zemlje je veća i njen dug je veći od grčkog, i u apsolutnim brojkama, i u odnosu na bruto domaći proizvod. Javni dug Italije je sada 1,9 biliona evra, ili 120 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali je u isto vreme Italija mnogo više zaštićena od bankrota nego Grčka.
Radi se naime o tome što je najveći deo (do 80 odsto) italijanskog javnog duga u rukama njenih građana, što je posledica mehanizma oporezivanja nasledstva. Porez za nasledstvo u Italiji je popriličan (40-50 odsto vrednosti imovine) a pri nasleđivanju državnih obveznica postoje olakšice, tako da je svrsishodnije da se novac čuva u obveznicama, što Italijani i rade.

Situacija i nije dramatična
Situacija u Evropi nije dramatična, pošto u njoj osim gubitnika postoje i dobitnici, odnosno dve zemlje sa izvozno orjentisanom ekonomijom - Nemačka i Francuska. Kurs evropske valute pada i roba koja se proizvodi u tim zemljama sve je konkurentnija kako na domaćem tako i na stranom tržsistu, tako da njihova tražnja raste.
Na tržištu novca u tim zemljama takođe se dešavaju interesantne stvari. U potrazi za "mirnom lukom" investitori iz cele Evrope su se ustremili na Nemačku i Francusku, što za posledicu ima nagli porast tražnje za drzavnim i korporativnim obveznicama emitenata tih zemalja.
Razumljivo je da su troškovi pozajmljivanja naglo opali, tako da velika nemačka kompanija može da se zadužuje uz kamatu od 2,0 odsto godišnje. Nemačke suverene obveznice sada imaju negativan prinos, krediti su jeftini, a kompanije mogu veće sume da investiraju u proširenje proizvodnje, da pokreću masovnu ekspanziju u drugim zemaljama EU, i za male pare otkupljuju lokalne firme.
Ovaj proces pratiće rast potrošnje, zahvaljujući smanjenju stope inflacije na ispod jedan odsto. Kriza u zoni evra zato i traje tako dugo, pa je situacija uprkos prividne dramatičnosti dosta stabilna, te ne bi trebalo računati na brzo rešavanje problema u Evropi.

Duži period nestabilnosti
Svetska banka je upozorila zemlje u razvoju da bi za dugi period nestabilnosti u svetskoj ekonomiji trebalo da se pripreme ponovnim usaglašavanjem srednoročnih strategija razvoja.
"Oživljavanje tenzija u Evropi sa visokim prihodima narušilo je napredak postignut tokom prva četiri meseca ove godine, koji se ogledao u oporavku ekonomskih aktivnosti u zemljama u razvoju i razvijenim zemljama i ublažavanju straha među investitorima", navodi SB u Izgledima globalne ekonomije za jun 2012. godine.
Iz Svetske banke ocenjuju da se od 1. maja širi povećana trema tržišta.
"Tržišta zemalja u razvoju i u zemljama sa visokim prihodima izgubila su sedam procenata odustajanjem od dve trećine dobitka generisanog tokom protekla četiri meseca", navode iz SB.
Većina industrijskih cena je pala, padom cena sirovina i bakra za 19 i 14 odsto. Odnosno, dok su valute zemalja u razvoju izgubile na vrednosti u odnosu na američki dolar, međunarodni kapital je pobegao u sigurno utočište sredstava, kao što su državne obveznice Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke.
Uslovi u većini zemalja u razvoju do sada se nisu pogoršali kao u prvom kvartalu 2011. Izvan Evrope i Centralne Azije, Bliskog Istoka i Severne AFrike, stopa CDS – cene osiguranja od kreditnog rizika - zemalja u razvoju, ključni indikator osetljivosti tržišta, ostala je dosta ispod maksimuma iz jeseni 2011. (Srna)

Ostale vestiArhiva