Na pitanje „Blica“ da li je „Danijeli“ i definitivno odustao od Srbije nakon kupovine Željezare Sisak početkom juna, Alceta nije dao decidiran odgovor, već je objasnio da će konačna odluka tek biti doneta.
Razlozi odustajanja od ulaganja vrednog pola milijarde evra nisu ishod predsedničkih izbora niti posebni uslovi koje je pred tu kompaniju postavila Demokratska stranka, navodi naš sagovornik.
- Nijedna od te dve teorije o odustajanju nije tačna - eksplicitan je Alceta, operativni direktor „Danijelija“, u svetu trećeg po redu proizvođača delova za metalsku industriju, koji je krajem marta sa predstavnicima srpske vlade u Beogradu potpisao memorandum o razumevanju, neobavezujući akt o nameri za ulaganje u izgradnju fabrike specijalnih čeličnih delova u Šapcu.
Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić rekao je prošle srede da su italijanske kompanije „Danijeli“ i „Baldijeri“, koje se bavi preciznom mehanikom, odložile investicije u Srbiji do daljeg posle objavljivanja rezultata predsedničkih izbora.
Samo dan nakon toga je Aleksandar Vučić, lider naprednjaka, kazao da nisu tačne tvrdnje da je italijanski investitor odustao od ulaganja u Srbiju zbog rezultata predsedničkih izbora, već zbog uslova koje su im postavili pojedini političari iz Demokratske stranke.
Ubrzo nakon potpisivanja memoranduma o razumevanju sa srpskom vladom 29. marta, krenuli su pritisci na „Danijeli“ da ne seli proizvodnju iz Italije, kao i lobiranje vlada okolnih zemalja da se odluči za njihove države umesto za Srbiju.
„Danijeli“ se u maju prijavio za tender za Željezaru Sisak koju su na kraju i kupili za 30 miliona dolara.
Hrvatski mediji prenose izjavu Ivice Grgića, direktora fabrike u Udinama, kako je cilj novog vlasnika Željezare Sisak da, nakon ulaganja od oko 30 miliona evra, zajedničkim radom sa železarom u Udinama postanu prva grupacija za specijalne čelike u Evropi. Upravo takva fabrika trebalo je da nikne 2015. godine u industrijskoj zoni u Šapcu.

Šta Srbija gubi
Da je realizovana „Danijelijeva“ grinfild investicija u Šapcu u vrednosti od 500 miliona evra, ona bi preporodila srpski izvoz. Naime, gotovo cela proizvodnja vredna 800 miliona evra bi od 2017. odlazila u zemlje centralne Evrope. To je suma koja odgovara desetini celog srpskog izvoza ili više nego što je „Ju-Es stil“ ikada izvozio, pa i u godinama pre krize.

Ostale vestiArhiva