Imajući u vidu da su krediti u višemilionskim iznosima dodeljivani firmama koje su već tada bile na rubu propasti, jasno je da su vlasnici tih preduzeća kupovali akcije Agrobanke iz pozajmica.
- Inače, jedno vreme, posebno ranijih godina, postojala je nepisana praksa da su firme mogle da dobiju kredit samo pod uslovom da deo tih para usmere za kupovinu akcija u bankama koje su im odobrile pozajmicu - tvrdi dobro upućeni sagovornik „Blica“.
Kako su frizirani izveštaji
Na svaki rizični plasman banka je dužna da rezerviše odgovarajući deo svog kapitala da bi na taj način zaštitila uloge štediša i preduzeća. Nadležni u Agrobanci su firme pred stečajem u svojim knjigama prikazivali kao boljestojeće i automatski je banka manji deo kapitala izdvajala za pokriće tih zajmova. U tzv. risk menadžmentu bila su zaposlena lica koja nisu stručno osposobljena za procenu rizičnosti kredita koji su odobravani, te da su bili marionete podobne za friziranje finansijskih izveštaja.
Indikativno je da su se na spisku većih akcionara Agrobanke nalazile i firme poput Habitfarma, u vlasništvu Radoslava Sekulića koji duguje 60 miliona evra. Među većim akcionarima su, između ostalih, bile i firme „Vujić Valjevo“, u vlasništvu Vidoja Vujića, čiji je zajam preko 10 miliona evra, „Asprom“ Vrčin, vlasnik „Agrar Trejda“, dužnika Agrobanke preko deset miliona evra. Podsećanja radi, najveći pojedinačni akcionar Agrobanke je Vlada Republike Srbije sa udelom od 20 odsto.
Zastupnici akcionara iz Evropske unije, čiji je ukupni udeo u Agorbanci takođe 20 odsto, napominju za „Blic“ da su još tokom 2010. godine od predstavnika ostalih akcionara zahtevali da se preispita poslovanje Agrobanke, a čemu su se oni suprotstavljali.
Nakon što je banka otišla u stečaj, članovi Upravnog i Izvršnog odbora banke dobili su trajnu zabranu učešća u izvršnom i upravnom odboru bilo koje banke.
Mada su članovi oba odbora odmah po uvođenju prinudne uprave i napustili banku, bivši član UO Branislav Pešić i danas je zaposlen u Novoj Agrobanci, mada na nižoj funkciji, saznaje „Blic“.
Izvor „Blica“ zaposlen u Agrobanci napominje da trenutno najveći problem predstavlja to što su na mnogim pozicijama ostali isti ljudi, počevši od direktora kadrovske službe, te da odlaskom Dušana Antonića klupko korupcije nije razbijeno.
- „Kolubara“ je bila mali miš u odnosu na Agrobanku koja je zapravo bila rentakar jer su radnici plaćali iznajmljivanje službenih kola, a neko je zauzvrat dobijao besplatno automobil na poklon.
Bio sam prinuđen da plaćam sto evra mesečno za „opel korsu“ koja mi je data službeno.
Oni koji su vozili „Astru“ plaćali su 200 evra, a „vektru“ oko 300 evra u toku meseca - priča za „Blic“ zaposleni u Agrobanci.
On dodaje da je pomalo čudno i to što je kompletnu računarsku opremu čija je vrednost bila milionska nabavljala samo firma „Info bridž“.
U trenutku dok se Agrobanka raspadala, u internom restoranu su se članovi Izvršnog i Upravnog odbora svakodnevno služili jagodama i šampanjcem, ostrigama i kavijarom, i to u po bela dana.
- Da je sve otišlo toliko daleko najbolje govori i to što su se čak i nabavke za restoran uglavnom vršile kod rođaka i kumova, pa su i te cene naduvavane - zaključuje sagovornik „Blica“.

Ostale vestiArhiva