Više nije pitanje koliko će biti deficit, već kako ga finasnsirati, jer se sužavaju izvori za finasiranje deficita, rekao je on na skupu "Ekonomski priroteti Srbije" koji su organzovali nedeljnik NIN i Privredna komora Srbije (PKS).
Vučković je precizirao da aukcije hartija od vrednost preko kojih se država zadužuje u poslednje vreme idu slabije, tako da se pred Ministarstvo finansija postavljaju novi izazovi.
Prema njegovim recima, alternativa zaduživanju preko državnih hartija je zaduživanje kod komercijalnih banaka i privatizacija državne imovine, a, kako je istakao, ekonomski ne bi bilo dobro da se ide na brzu i jeftinu privatizaciju.
"Alternative su poznate, ali ne i lako izvodljive, ali eto to su neke opcije o kojima se možda razmišlja", rekao je Vučković.
Prema njegovim rečima, cene zaduživanja države preko hartija od vrednosti s kamatama od 14, 15 odsto godišnje, jeste visoka, ali je to cena različitih ekonomskih i političkih rizika koji postoje u Srbiji.
"Tek kada državu dovedemo u red moći ćemo da računamo na nižu cenu zaduživanja", rekao je član Fiskalnog saveta.
Na pitanje da li je zabrinut da Srbija neće moći da vraća dug, on je rekao da takav rizik postoji za svaku državu, pa i za Srbiju.
"Sve dok se zavisi od tržišta, od investitora, to nije zahvalna situacija. Država treba da ima rezervu za crne dane, a mi to na žalost danas nemamo", rekao je član Fiskalnog saveta Vladimir
Vučković.
Bankar Vladimir Čupić ocenio je da su banke spremne da zadrže postojeći nivo plasmana u državne obveznice Srbije i da očekuje da će kupiti iste one količine koje već drže u svom portfelju.
"Mislim da je postojeći nivo obveznica nešto što će biti isfinansirano. Ne očekuem tu neke probleme", rekao je predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe Adrija banke u Srbiji.
Čupić je rekao da problem vidi kod mogućeg značajnijeg povećanja stope prinosa na obveznice, dodajući da to znači dodatno finansiranje deficita kroz emisiju dodatnih obveznica preko iznosa koji postoji u ovom trenutku.
"Tu ostaje pitanje da vidimo da li i pod kojim kamatnim stopama bi banke bile spreme da učestvuju u takvom finansiranju", rekao je predsednik Izvršnog odbora Hipe Alpe Adrija banke.
Čupić je dodao da je trenutna kamata od oko 14 odsto na državna hartije od vrednosti nešto što je već uobičajeno poslednjih meseci.

Ostale vestiArhiva