Najveći broj srpskih doktora nauka u dijaspori živi u Sjedinjenim Američkim Državama – 2.400 ili oko 39 odsto, a zatim u Kanadi (15 odsto), Velikoj Britaniji (10 procenata) i Nemačkoj (sedam odsto). Ima ih i u Australiji, Holandiji, Švedskoj, Austriji, Francuskoj, Sloveniji, Italiji i Španiji, a najmanje u Kini, Japanu, Poljskoj i Grčkoj.

Najveći broj naših doktora nauka radi na univerzitetima (oko 40 odsto) i u nekoj biznis-sferi (44 procenata). U dijaspori većinu titula drže muškarci, dok je žena oko 40 odsto, što je sličan procenat kao i u Srbiji, piše Politika.

"Naših naučnika ima u svim oblastima – najveći broj se bavi inženjerskim disciplinama, privrednim naukama, ali i društvenim i prirodnim, poput prava i medicine", rekao je Filipović.

Na pitanje kada je počeo sa prikupljanjem podataka i na koji način popunjava bazu, on odgovara da se dovija na sve moguće načine i da je počeo još 1988. godine, kada je otišao u Ameriku, gde je završio magistarske, pa doktorske studije.

"Popunjavam bazu preko poznanstva, javljaju se ljudi i sami, pratim medije, pretražujem internet, idem na kongrese koji se organizuju u našoj zemlji, jer na svakome od njih, bez obzira na temu, uvek dolaze i predavači iz inostranstva i to nigde ne ostane zabeleženo, osim kod mene. Vi kada objavite priču sa nekim naučnikom, ja takođe pribeležim, a javljaju mi se i roditelji da obaveste da je njihovo dete diplomiralo u određenoj zemlji," objašnjava Filipović, koji je svojevremeno bio i državni sekretar za dijasporu.

Ostale vestiArhiva