Ekonomista Milan Kovačević rekao je Tanjugu da podržava princip da se zaposleni i lideri u kompanijama i bankama nagrađuju za dobre rezultate rada, napominjući da, generalno, postoje dve vrste takvih plaćanja.
- Obično je to neka fiksna cifra, a onda je bonus iznad toga. U zadnje vreme, u dosta slučajeva, to je samo bonus, što nije dobro - kazao je Kovačević, ukazujući da bi trebalo praviti razliku između nečega što je veće angažovanje i veći rad i onda da na to dolazi bonus.
Kovačević smatra da bi na drugoj strani trebalo oduzeti bonuse onima koji nisu pokazali dobre rezulteta, pogotovo, liderima kompanija i banaka, uz podsećanje da je u svetu bilo slučajeva da kompanije propadaju, a bonus se, ipak, dobijao.
- Kada je reč o državnom kapitalu u srpskim preduzećima, mislim da je veći problem što država i ne bira profesionalce, nego politički zaslužne. U tom slučaju ne znam ni čemu onda služi bonus. Ako on može malo uticati na uspeh poslovanja, onda nema svrhe davati mu i bonus. Bolje mu onda dajte fiksni iznos, pa ga tako nagrađujte - kazao je Kovačević .
Ekonomista i saradnik portala www.makroekonomija.org Miroslav Zdravković rekao je Tanjugu da niko ne može da ograniči vlasnika kapitala na koji će način da nagradi izvršne organe u kompaniji, a u Velikoj Britaniji i SAD česta je praksa da se izuzetno važan menadžer za firmu pretvara u ortaka, tako što se časti i akcionarskim udelom.
- To je i osnov svetske krize. Upravo zbog ekstra bonusa, bankari su radili sve samo da imaju stope rasta od 20, 30 odsto, makar i fingirane. I, rejting agencije su zajedno sa njima saučestvovali tako što su davale izveštaje kakve su davale. To je ljudska pohlepa kao izvor krize - smatra Zdravković.
Što se tiče javnog sektora kod nas, Zdravković smatra da bi u državnim preduzećima trebalo da se reguliše način isplata, što može i sada da se vidi na osnovu mesečnih i godišnjih podataka o fondu zarada.
- Međutim, mislim da su u javnom sektoru, u sektoru zdravstva, obrazovanje i državne uprave, bonusi relativno retki, više se to odnosi na javna preduzeća. A, ja ne znam ko koliko isplaćuje u javnim preduzećima - rekao je Zdravković i predočio da u principu, ne bi trebalo nikome da se isplaćuju bonusi.
Sagovornik Tanjuga je uzeo kao klasičan primer Telekom Srbija i druga dva operatera mobilne telefonije, navodeći da u Telekomu Srbija ima slučajeva da radnici napuštaju tu kompaniju zato što kod konkurencije mogu da imaju 10.000 ili 20.000 dinara veće plate za isto zvanje i istu funkciju.
- Ali ti isti radnici i inženjeri vrlo brzo požele da se vrate u prethodnu firmu i pored nižih primanja, zbog znatno manjeg angažmana na poslu i "labavije" radne discipline - ukazao je Zdravković.

Ostale vestiArhiva