"Plovni kanal Dunav-Morava-Vardar najveći je strateški projekat države! Naprednjaci su ga obećali u predizbornoj kampanji i neće odustati", rekao je Bačević u intervjuu za "Večernje novosti".
On je istakao da je, naravno, reč o velikom poslu za koji je potrebna ozbiljna priprema i dodao da za taj projekat, vredan 17 milijardi dolara, vlada veliko interesovanje.
Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja kaže da, realno, prva etapa radova može da bude završena u roku od pet, a kompletan posao za sedam-osam godina.
"Iz 'petnih žila' ću da guram ovaj projekat. Prokopavanjem kanala Srbija će jednim udarcem rešiti dva problema, suše i poplave", kaže Bačević.
On je dodao da će duž Morave od plavljenja biti zaštićeno 70.000 do 80.000 hektara najkvalitetnijeg obradivog zemljišta, a isto toliko će se navodnjavati u sušnom periodu poprečnim kanalima, pa će poljoprivredna proizvodnja biti utrostručena.
Prema njegovim rečima, na tom kanalu radiće pet do sedam hidroelektrana instalisane snage između 300 i 400 megavata električne energije, a njime će se plovni put od severne Evrope do Egeja skratiti za 1.200 kilometara.
Što se tiče finansijskog udela Srbija u tom projektu, Bačević je rekao da to zavisi od modela za koji se opredelimo.
"Predložiću strateško partnerstvo ili koncesiju, kredite nikako. U ovu priču nećemo ulaziti dok se ne obezbedi finansijska logistika, a političku već imamo. Inače, ovo nije značajan projekat samo za Srbiju već i za sve podunavske zemlje", istakao je ministar.
Na pitanje kako napreduju pregovori oko izgradnje gasovoda "Južni tok", Bačević je rekao da će Srbija biti najznačajnija tranzitna stanica na putu ruskog gasa ka Evropi.
"Očekujem da do kraja godine počnu pripremni radovi. 'Južni tok' je tema zakazanih razgovora koje ću naredne nedelje imati u Moskvi, istakao je on.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije mora da proglasi 'Južni tok' nacionalnim projektom, da ne bi bilo problema sa eksproprijacijom zemljišta.
"Ovo je značajan projekat i ne možemo da dozvolimo da vlasnici parcela astronomskim ciframa ucenjuju investitora, kao što se to dešava 'Gaspromu' u Vojvodini, pa za jedan ar traže i po 10.000 evra. Ali, zaštitićemo interes i vlasnika parcela", dodao je Bačević.
On je kao ozbilju razvojnu sansu Srbije ocenio i plan eksploatacije uljnih škriljaca.
"To je ozbiljna razvojna šansa Srbije i sigurno ću nastaviti putem kojim je moj prethodnik krenuo. Ne počinje svet, ekonomija i politika sa ovom vladom. Neozbiljni su svi koji kažu da u prethodnoj vladi ništa nije valjalo", istakao je ministar.
On je rekao je veliki zagovornik očuvanja prirodnih resursa u što većoj meri.
"Ne treba bezglavo samo juriti za novcem i nemilice ga trošiti. Ali ne treba ni da resursi budu kočnica razvoja, koji je pred vratima", kaže Bačević.
Na pitanje koji model će biti ponuđen potencijalnim partnerima - koncesija, javno privatno partnerstvo ili prodaja - on je napomenuo da država mora da bude vešta u tome.
"Bez obzira na to u kakvoj smo krizi, prvo i osnovno je da vodimo računa o interesu države. Za sve ono što je naš strateški interes kontrolni paket ne smemo prepustiti drugima. Nikada se ne bih saglasio da neko drugi bude većinski vlasnik, posebno retkih prirodnih resursa, koji su skupi, traženi i zbog kojih je Srbija veoma interesantna svima koji imaju tehnologije, ali nemaju sirovine jer su ih potrošili, ili ih nikada nisu ni imali", dodao je Bačević.
Upitan kako će džava da zaštiti rudno bogatstvo na Kosovu i Metohiji od "divlje" privatizacije, on je rekao da je KiM, nažalost, protektorat.
"Sigurno ću biti najgrlatiji zagovornik stavljanja prirodnih resursa pod kontrolu i u pravni okvir. Već sam započeo razgovore i tražim podršku međunarodne zajednice. Od tog blaga koje se nalazi na KiM Srbija nema pravo da se oprosti, da se odrekne toga. Ako se pogleda katastar, mnogi od tih prirodnih resursa se nalaze na zemljištu koje je u vlasništvu SPC i Srba koji su prognani", kaže Bačević.
On je ukazao na problem velikog odliva mladih stručnjaka, posebno za visokosofisticirane tehnologije.
"Mi imamo daleko više potencijalnih rudnika i rudnih ležišta nego što imamo rudara. Kada se pogleda po regionima, sa jedne strane imamo prirodne resurse i manjak radne snage, a sa druge, imamo višak ljudi u neprofitabilnim sektorima. Država mora svojim merama ekonomske politike i o tome da povede računa", napomenuo je ministar.
On je takođe rekao da će učiniti sve da se obnovi projekat katastra podzemnih voda.
"Projekat je posle promena 2000. ugašen, a on nam je nasušna potreba i danas. Učiniću sve da se taj projekat nastavi. Voda je skupa, i to je resurs 21. veka", rekao je ministar.

Ostale vestiArhiva