Sav novac koji se u budžet prikupi od poreza, doprinosa prvo se troši na plate i penzije, a kada nema dovoljno novca, država se zadužuje prodajom hartija od vrednosti.
- Za plate u javnom sektoru i redovne penzije u septembru, kao i za socijalnu podršku za najugroženije penzionere koja će biti isplaćena u septembru je potrebno 45 milijardi dinara i sve će biti isplaćeno - kažu u Ministarstvu finansija za “Blic” na pitanje da li je obezbeđen novac za sve koji su na državnim jaslama.
Naime, Uprava za javni dug Ministarstva finansija Srbije prodala je protekle nedelje ponuđene pedesettronedeljne državne obveznice denominovane u evrima za ukupno 40 miliona evra. Godišnja kamata na te dužničke hartije je 6,15%, a na naplatu dospevaju 29. avgusta 2013. godine.
Doduše, i sam ministar finansija Mlađan Dinkić je nedavno sam korigovao svoju izjavu s početka avgusta da novca jedva ima za plate i penzije kada je izjavio da je situacija u trezoru sad mnogo bolja. S druge strane, upućeni u javne finansije kažu da zapravo razloga za pravu brigu nikad nije ni bilo.
- Javni prihodi se prikupljaju tokom cele godine, kao što se i plate i penzije isplaćuju tokom cele godine. Tako da prosto nije moguće da para više u državnoj kasi nema - kaže ekonomista Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. On objašnjava da plate i penzije spadaju u zakonom definisane obaveze koje se isplaćuju iz budžeta, za razliku od takozvanih diskrecionih rashoda. To praktično znači da država sve pare koje prikupi kroz poreze, doprinose, akcize i druge namete prvo troši na plate i penzije pa onda na sve ostalo - ako preostane.
Uz to, država trenutno na svim svojim računima ima 142 milijarde dinara odnosno tri puta više nego što joj je potrebno za septembarske plate i penzije, kaže Miroslav Zdravković, urednik sajta Makroekonomija.org. On napominje i da je u julu ostvaren suficit - prikupljeno je pet milijardi dinara više prihoda nego što su bili rashodi.
- Država se zadužuje i prodajom hartija od vrednosti i banke su voljne da kupuju te hartije - kaže Zdravković i zaključuje da priče kako para za penzije nema, apsolutno nisu utemeljene.

Vladina taktika
Ekonomisti skorašnju takvu izjavu resornog ministra više tumače kao taktičku. Jer, potreban nam je aranžman sa MMF-om kako bismo zadobili poverenje investitora i kako bismo mogli da se dalje zadužimo. Zato se nagoveštava i najgori scenario, kako bi građani bili pripremljeni na “niže plate i penzije i veće poreze“. Ni sindikati neće insistirati na povišicama ako država jedva uspeva da isplati i osnovne zarade.

Ostale vestiArhiva