Prema nalazima inspektora, „rada na crno” ove godine ima manje nego lane, ali inspekcije i dalje imaju pune ruke posla u građevinarstvu. Neke druge oblasti privrede nisu toliko u sivoj zoni, ili su poslodavci dovitljiviji, pa ih inspekcije ne otkrivaju.

– „Rad na crno” postoji u svim segmentima privrede. Stoga smo i uveli dežurni telefon (011 330 95 28) na koji ugroženi radnici mogu u toku 24 sata da prijave poslodavca – kaže Nevenka Kovačević, republički inspektor za rad. – Javlja se dosta građana. Uzimamo u obzir i anonimne prijave i u dosta slučajeva otkrijemo kršenje zakona.

U 2005. godini obavljeno je 60.000 kontrola po službenoj dužnosti, a u „radu na crno” zatečeno je 28.735 radnika. Naknadno je, posle kontrole, zaključeno 21.563 ugovora o radu.

Do juna ove godine kontrola je otkrila 8.292 radnika bez papira, a naknadno je zaključeno 5.851 ugovora o radu. Česti su blanko ugovori o radu koje zakon zabranjuje. Kada inspektor rada utvrdi da postoji takav ugovor, a da poslodavac nije prijavio obavezno socijalno osiguranje za zaposlenog, smatra se da je posredi „rad na crno”. Inspektor tada nalaže poslodavcu da zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme danom stupanja na rad i da prijavi obavezno socijalno osiguranje sa istim datumom. Istovremeno podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnim organima.

– Posebno intenzivno nadziremo primenu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakona o radu kod poslodavaca u građevinarstvu i još nekim granama – tvrdi Tanja Vukmirović, načelnik u Inspekciji rada. – Kazne za prekršaj poslodavaca sa svojstvom pravnog lica kreću se od 800.000 do 1.000.000 dinara, a novčana kazna za prekršaj poslodavca, koji je privatni preduzetnik, iznosi od 400.000 do 500.000 dinara. Kažnjava se poslodavac koji ne obezbedi korišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, ili koji zaposlenom odredi da obavlja poslove na kojim nisu sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, što je i najčešći uzrok nastanka povreda na radu.

Posle dostavljenog rešenja poslodavac je dužan da sa radnikom zaključi ugovor o radu i socijalnom osiguranju i da o tome obavesti Inspekciju rada.

– Građevinarstvo je delatnost gde je fluktuacija kadrova izuzetno velika. U određenom periodu zateknemo radnika na gradilištu, odredimo kazne i propisane mere, ali kada se vratimo u kontrolu, tih radnika više nema, jer je faza izgradnje, kada smo zatekli radnika, već završena. Tako sada na blizu 200 gradilišta obavljamo kontrolu radnika različitih struka i u različitim fazama izgradnje – kaže Stojšić.

Trgovina je prestala inspektorima da zadaje glavobolje, jer su pre dva meseca organizovali „ekipni pohod”, odnosno kontrolu, na megamarkete i velike prodavnice. Prema rečima naše sagovornice, ranijih godina je bilo problema, ali je sada broj zatečenih radnika na crno, pa i u marketima kakvi su „Delta-maksi”, „Rodić MB” ili „Ce market”, zanemarljiv.

U letnjim mesecima najkritičnija oblast ipak je ugostiteljstvo, jer se mnogo mladih, studenata i đaka, zapošljava za jednomesečni ili dvomesečni rad, ne bi li zaradili novac za letovanje. Suština inspekcijskog posla nije da poslodavce kaznimo, a „radnicima na crno” oduzmemo posao, već da nateramo gazde da ih uredno prijave, ističe Stojšić.

Ostale vestiArhiva