Ono što je 60-tih i 70-tih godina prošlog veka za svet bila nafta, to je danas hrana i ona će biti sve skuplja, pogotovo uz već najavljenu tendenciju većih sušnih perioda u svetu, upozorio je predsednik MK grupe Miodrag Kostić.
Zbog toga Srbija mora da promeni agrarnu politiku, naglasio je Kostić i naveo da je njemu, kao poljoprivredniku, potrebno da neko očisti kanale za navodnjavanje u Vojvodini i da ukrupni poljoprivredno zemljište, a obrtni kapital će sam da obezbedi na oko 14.000 hektara.
Na navodnjavanom zemljištu MK grupa ove godine je imala u proseku 13 hektara kukuruza po hektaru i 9,5 tona šećerne repe, a tamo gde nije bilo rod je bio beznačajan, kazao je Kostić.
Kolika je, recimo, snaga mesne industrije Srbije, Kostić je naveo da ona ne može godišnje da snabde ni dva veća grada u Kini, koja godišnje troše oko 14 miliona tona mesa i mesnih prerađivanja.
U Ukrajini MK grupa obrađuje 55.000 hektara, a u Srbiji oko 25.000 hektara, naveo je Kostić dodao da tajkuni u Srbiji poseduju zajedno oko 40.000 hektara, što je manje od jedan odsto i zbog toga ne razume hajku u medijima protiv tajkuna.
Sa stanovišta privrede, neto prihod Ju-Es Stila u Smederevu, bio je svega oko 80 miliona evra, jer je izvoz iznosio oko 800 miliona, ali je uvoz sirovina i repromaterijala iznosio 720 miliona evra, dok je neto prihod poljoprivrede bio daleko veći, naveo je Kostić.
Savetnik u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran naveo je da Srbija ima oko 4,2 miliona hektara obradivog zemljišta, što je veći potencijal od mnogih zemalja EU, ali će ove godine srpska poljoprivreda imati negativni rast između -10 i -16 odsto.
U poslednjih 10 godina poljoprivreda Srbije je imala stopu rasta od -10 do +18 odsto, dodao je on.
Prostran je naveo da je 2000. godine izvoz poljoprivrede iznosio oko 200 miliona dolara, a prošle godine oko 2,7 milijardi evra, uz suficit od 1,3 milijardi evra, navodeći da izvoz poljoprivrede u bruto-domaćem proizvodu Srbije učestvuje sa 24 odsto.
Do kraja godine Prostran očekuje izvoz poljoprivrede u vrednosti između 2,3 do 2,4 milijarde dolara, gde dominira izvoz kukuruza, ali će 2013. biti "pod znakom pitanja".
Podsticaji za izvoz poljoprivrede su 2008. bili oko 1,2 milijardi dinara, 2009. oko 800 miliona dinara, 2011. godine oko 300 miliona dinara, podsetio je Prostran.
Po sadašnjem modelu rada i subvencija, srpska poljoprivreda bi 2020. godine mogla da izvozi hranu za oko pet do šest milijardi evra, što je daleko ispod naših mogućnosti, ocenio je Prostran i ukazao da bez 10 odsto sredstava za agrarni budžet domaća poljoprivreda neće moći da napreduje.
Na Klubu lobista rečeno je i da su gubici u poljoprivredi oko 50 odsto, a stepen prinosa na kapital je od -1 odsto (gubitak) do 4,5 odsto, što je veoma malo.

Ostale vestiArhiva