I makadam je put. To građani Srbije najbolje znaju. Od oko 41.000 kilometara putne mreže, čak dve petine prekrivaju - tucanik i zemlja. Znači da makar petina, od oko 8.100 kilometara naše putne infrastrukture, ne vodi dalje od susedne njive i livade. Druga petina možda i vodi, ali točkovima nikako ne prija.

I kada bismo srpskim drumovima gledali u „krštenicu“, prilično bismo se razočarali. Svega 14 odsto puteva prvog i drugog reda još nije „napunilo“ deset godina. Malo više od polovine troši drugu deceniju, a skoro trećina, 32 odsto, gazi ili je davno pregazila treću deceniju!

Srbija se ne može pohvaliti ni vodovodnom i kanalizacionom mrežom, ni razgranatošću železničkih trasa. A i ona infrastruktura koja pokriva čitavu zemlju nije istog kvaliteta.

- Najgora je situacija u jugoistočnoj Srbiji i u delovima zapadne Srbije - kaže Ivica Eždenci, direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj. - Tu je infrastruktura najlošija. Direktna posledica je manje investicija. To znači da je manja privredna aktivnost, manje posla i lošiji životni standard ljudi. Zato stanovnici napuštaju te sredine i mahom idu u veće gradove, pre svega u Beograd. Kada smo selili centralu Nacionalne agencije iz Beograda u Zaječar, više nam je vremena trebalo da pređemo deonicu od Paraćina do Zaječara, nego od Beograda do Paraćina, iako je znatno kraća. Od Beograda do Paraćina ima 160 kilometara i prelazi se za sat. Deo od Paraćina do Zaječara se vozi i do dva sata. Put se i dalje popravlja, ali je sada mnogo bolje. Svakako je putna infrastruktura najlošija, ali ima problema i sa vodovodnom i kanalizacionom mrežom i pristupom internetu.

Nije nam za pohvalu ni stanje železničke infrastrukture. Srbija ima oko 4.000 kilometara pruga, ali je samo oko 1.700 kilometara - elektrificirano. I kad odvrnemo česmu, ne stiže nam svima voda iz vodovoda. Podaci objavljeni u Prostornom planu Srbije kažu da oko dve trećine stanovnika ima priključak na javnu mrežu vodosnadbevanja. Očigledno ga mnogi dele, pa isti dokument procenjuje da je, ipak, 80 odsto građana priključeno na vodovodnu mrežu. Mreža je, međutim, u lošem stanju, jer se procenjuje da se na njoj gubi i do 35 odsto vode. Znatno manji broj građana Srbije ima pristup kanalizacionoj mreži - svega polovina.

U Srbiji i dalje postoji određeni, doduše ne tako veliki, procenat građana koji nemaju pristup ni mobilnom, niti fiksnom telefonu. Gledano u odnosu na pokrivenost mobilnih operatera, ne bi trebalo da je više od 0,6 odsto građana u takvoj situaciji.

- Nisu baš svi delovi Srbije pokriveni telekomunikacionim uslugama - objašnjava Aleksandra Stefanović iz RATEL-a. - Ali, i oni će biti takozvanim univerzalnim sistemom. Mobilna telefonija je praktično svima dostupna. Sva tri operatera pokrivaju od 95 do 99,4 odsto stanovništva, a od 83 do 86 odsto teritorije. Hipotetički, svim tim građanima je tako dostupan i internet. Pa ipak, ima delova gde građanima nije dostupan nijedan vid telekomunikacija.

Zbog različite razvijenosti regiona, a najnerazvijeniji se od najrazvijenijeg razlikuje i do 16 puta, i investitori ne zalaze u sve krajeve Srbije. Vojvodina je, objašnjavaju u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA, najatraktivnija.

- Istočna Srbija je najkritičnija tačka definitivno - objašnjava Aleksandra Miloradović, iz SIEPA. - Tu imamo lošu infrastrukturu, mnogo nerešenih pitanja oko zemljišta i slabu aktivnost lokalnih samouprava na privlačenju investicija. Loša je infrastruktura i na jugu Srbije, ali je oni kompenzuju cenom radne snage. Tu postoji tradicija tekstilne industrije i radnici su obučeni. Najbolje stoji Vojvodina, a od dolaska „Fijata“ u Kragujevac, i centralna Srbija se dobro kotira. Zapadni deo zemlje je zato neiskorišćen potencijal, pre svega u poljoprivredi. Nedostaje saobraćajne mreže. Beograd nije konkurentan zbog cene radne snage i dinamike izdavanja dozvola, ali je dobro povezan.

A u poređenju sa okruženjem, ako nam je za utehu, potencijalni ulagači tvrde da nismo najgori.

- Gori smo od Hrvatske što se tiče infrastrukture - dodaje Miloradović. - Oni imaju dobru putnu mrežu i čitava zemlja je povezana. S druge strane, spori su u izdavanju dozvola i radna snaga je skuplja. Mi smo zato fleksibilniji. Bolja nam je infrastruktura nego u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Albaniji. Rumunija je nešto bolja, ali su oni ranije krenuli sa investicijama. Bugarska je na istom nivou, a od Mađara smo lošiji.

Ostale vestiArhiva