Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saopštila je danas da je nezadovoljna radnim tekstom izmena i dopuna Krivičnog zakonika, koje je pripremila radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave, jer se u njemu, kako navodi, odustaje od dugo najavljivane "dekriminalizacije" klevete i uvrede.
"U više navrata ukazivali smo da je dekriminalizacija neophodan prvi korak u smeru jačanja slobode izražavanja u društvu. Mogućnost krivičnog progona novinara za klevetu i uvredu deluje destimulišuće na slobodu izražavanja i predstavlja jedan od generatora autocenzure u srpskim medijima", naveo je ANEM.
ANEM je uputio Ministarstvu pravde i državne uprave svoje predloge za izmenu radnog teksta i to tako što bi se dekriminalizovale kleveta i uvreda i što se ne bi brisao teži oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, kojim se, između ostalog, posebno štite i novinari od pretnji kojima bi bili izloženi u vezi sa svojim novinarskim radom.
"Da sve bude još gore, radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave predlaže i brisanje člana 138. stav 3. Krivičnog zakonika, kojim su propisane strože kazne za pretnje novinarima, u slučajevima kada su oni tim pretnjama izloženi zbog posla kojim se bave", navodi ANEM i podseća da su u praksi nasilnicima koji prete novinarima, i kada su bili osuđivani, izricane kazne na granici zakonskog minimuma ili i ispod njega.
Izmenom koju predlaže radna grupa Ministarstva pravde i državne uprave, zakonski minimum kazne za pretnje novinaru upućene u vezi sa poslom kojim se bavi biće četvorostruko niži, upozorio je ANEM.
"Odustajanje Ministarstva pravde, odnosno Radne grupe koju je to ministarstvo formiralo, od dekriminalizacije klevete i uvrede, kao i četvorostruko snižavanje minimalne zaprećene kazne za pretnje novinarima, šalje poruku da nova vlast nije zainteresovana za unapređenje sigurnosti i zaštitu medijskih profesionalaca i da može delovati podsticajno na one koji veruju da se istina od javnosti u Srbiji može skrivati tako što će se pretiti novinarima", piše u saopštenju.
Ta asocijacija posebno ukazuje da su se polovična rešenja, kao što je bilo ukidanje zatvorske kazne za klevetu i uvredu u izmenama Krivičnog zakonika iz 2005. godine, pokazala kao neadekvatna i nedovoljna.
"Slučaj Lasla Šaša potvrdio je strahove novinara u Srbiji da zatvor i dalje ostaje realna opasnost za izgovorenu ili napisanu kritiku. Pravo novinara da kritikuje negativne pojave u društvu i da zbog toga ne završi u zatvoru ne sme više nikada da zavisi od akta milosti bilo kog pojedinca, pa makar taj pojedinac bio i predsednik Republike", piše u saopštenju ANEM-a.

Ostale vestiArhiva