Ruske banke prate investicije te zemlje, pa se u budućnosti može očekivati njihovo značajnije prisustvo i na tržištu Srbije, što će povećati konkurenciju u srpskom bankarskom sektoru i u perspektivi može dovesti do snižavanja kamatnih stopa na kredite, ocenili su danas ekonomisti u izjavama Tanjugu.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić ukazao je da ruska Sberbanka već godinama ima strategiju širenja na zemlje sa tržištima u razvoju u koje spada i Srbija, i koristi globalnu finansijsku krizu kao povoljan ambijent, jer ima veliki kapital.
Ta banka, koja spada među 20 najvećih u svetu, širenje najavljuje, pre svega, vezano za praćenje najvećih ruskih kompanija ili korporacija koje imaju velike poslove u okruženju, naveo je Đukić.
"U tom smislu, mislim da je njihova kupovina Folksbanke samo jedan od elemenata te strategije koju oni i operacionalizuju", naglasio je on i dodao da Folksbanka po aktivi ima učešće na tržištu Srbije od 3,26 odsto i deseta je po veličini.
Đukić je izrazio očekivanje da će Sberbanka na tržištu Srbije nastupiti još agresivnije i da će biti spremna i da kreditira proizvođače koji izvoze na rusko tržište.
Prema njegovim rečima, može se očekivati da ta većinski državna banka koja sprovodi strateški interes matične zemlje, ne podržava samo ruske korporacije već i interes Rusije u snabdevanju proizvodima koji su vrlo bitni za njih, odnosno kreditiranje onih koji imaju interes da izvoze na rusko tržište po ceni koja će sigurno biti niža.
Podsetivši da ruska VTB banka neformalno izražava spremnost da eventualno kupi Privrednu banku Beograd, Đukić je ocenio da ona verovatno sledi sličnu logiku, ali da "ta dva igrača ne treba porediti i da strateške interese, kad je reč o ruskoj državi, apsolutno sprovodi Sberbanka".
"U svakom slučaju, i širenje na toj osnovi će omogućiti da jedan takav igrač nametne dodatnu konkurenciju bankama u Srbiji, naročito kad je reč o kreditiranju vezano za kompanije, koje imaju blisku vezu sa ruskim tržistem", rekao je Đukić.
Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić napomenuo je da bi osnovni motiv ulaska ruskih banaka na srpsko tržište mogle biti još uvek dosta visoke profitne stope, koje se ostvaruju u Srbiji u odnosu na druga tržišta.
Pored toga, podrška njihovim, već prisutnim i budućim kompanijama na našem tržištu, obično je motiv dolaska na tržište jedne zemlje, pored toga što će poslovati sa drugim kompanijama i sa stanovništvom, rekao je Hanić.
Iz našeg ugla mislim da je to dobro zato što će doprineti povećanju konkurencije i snižavanju aktivnih kamatnih stopa banaka, dakle, snižavanju cena kredita privredi i stanovništvu, dodao je on.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić ocenio je da ruske banke preuzimaju deo upražnjenog prostora koji je oslobođen manjom zainteresovanosću banaka sa zapada.
Banke sa zapada koje su u velikim finansijskim problemima, pre svega zbog zaduženosti svojih zemalja i recesije u evrozoni, manje su zainteresovane, a neke se čak i povlače iz ove regije, naveo je Nikolić.
"Ne vodi se neka velika borba ove dve strane, ali jednostavno jedni ustupaju prostor drugima, kao prirodni sled događaja ili nešto što je uobičajeno na tržištu", precizirao je on.
Kako je naveo Nikolić, očekuje se da ruske banke budu prisutnije, jer imamo NIS, kao vrlo značajnu kompaniju, i interes Rusije da transakcije koje njihove firme obavljaju ovde ili u nekoj drugoj zemlji, obavljaju preko njihovih banaka.
"Samim tim, budući da očekujemo još neke kompanije, očekujemmo i da to bude ispraćeno u finansijskom delu", dodao je on. Prema rečima Nikolića, ruske banke će bankarskom sistemu Srbije doneti novi kapital, odnosno na tržišze će doći banke sa čistim bilansima, i neće imati problem kakav imaju neke banke ovde sa visokim nenaplativim potraživanjima.
"Dakle, oni će imati mnogo zdravije bilanse, što je dobro, i po tom osnovu će pretpostavljam imati mogućnost da plasiraju i sredstva pod povoljnijim uslovima. To može da promeni, odnosno da snizi cenu kapitala ovde u Srbiji, ali videćemo da li će to ići u tom pravcu i kojim tempom, to ostaje da se vidi", ocenio je on.

Ostale vestiArhiva