I prethodnu poslovnu godinu Telekom će završiti sa rezultatima nešto boljim nego što se očekivalo u septembru, kada je on došao na čelo preduzeća.
"Profit kompanije će iznositi oko deset milijardi dinara, što je znatno manje u odnosu na dobit iz 2011.godine", rekao je Ćulibrk u intervjuu za poslovni magazin Kord.
Zbog kupovine 20 odsto akcija grčke mreže OTE, Telekom je uzeo kredit of 470 miliona evra, što značajno utiče na poslovanje - ukupan dug kompanije je prošle godine porastao na 700 miliona evra.
"Situacija u kojoj se kompanija trenutno nalazi značajno će uticati na našu likvidnost u narednih nekoliko godina. Naši, ionako veliki troškovi još su izraženiji usled depresijacije dinara, i biće nam teško da pribavimo sredstva za nove investicije i agresivniji tržišni pristup", rekao je Ćulibrk.
Likvidnost je trenutno, prema njegovim rečima, najveći problem Telekoma. Potrebna je da bi se osigurale nove investicije, inače neophodne u dinamičnom sektoru kao što su telekomunikacije.
Telekom je i dalje operater sa najvećim brojem pretplatnika mobilne telefonije. Izveštaji RATEL-a iz 2011. pokazali su da je kompanija izgubila dominantnu poziciju u pogledu prihoda u sektoru mobilne telefonije, navodi Ćulibrk, dodajući da je to tržište jedno od najkonkurentnijih u Srbiji, što ilustruje i činjenica da su cene među najnižima u regionu.
Ambiciozni plan Telekoma od 20 milijardi dinara investicija za ovu godinu već je odobren i počeo je da se primenjuje, rekao je Ćulibrk, naglasivši da će kompanija najviše ulagati u podizanje kvaliteta usluga.
Udeo telekomunikacionog sektora u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije iznosi gotovo šest odsto. Ćulibrk navodi da je, budući da živimo u informatičkoj eri, sektor telekomunikacija važan preduslov za ispunjavanje ciljeva i smanjenje jaza između razvijenih i zemalja u razvoju. Razvijen telekomunikacioni sektor, takođe, pozitivno utiče na šire poslovno okruženje.
Prema rečima Ćulibrka, u Srbiji je napredak tog sektora usko povezan sa budućim makroekonomskim trendovima i time koliko brzo ćemo prevazići privrednu krizu.
Dodao je da je sada najvažnije obezbediti veći priliv stranih direktnih investicija, smanjiti nezaposlenost i broj procedura za dobijanje raznih dozvola, što bi bilo podsticaj za ulagače, kao i zaustaviti dalji pad životnog standarda, navodi on.

Ostale vestiArhiva