Afera oko mleka zaraženog aflatoksinom ponovo je dovela u pitanje bezbednost hrane koju jedemo. Nadležni uporno tvrde da su namirnice ispravne i da se redovno kontrolišu, ali na osnovu čega, nije jasno jer u našoj zemlji ne postoji nacionalna referentna laboratorija, iako je planirano da ona bude otvorena još pre nekoliko godina. Tako potrošačima ostaje da veruju jedino trgovcima i privatnim laboratorijama koje vrše kontrolu. Prema novom Zakonu o bezbednosti hrane, sami proizvođači odgovorni su za ispravnost proizvoda i dužni da sami šalju uzorke na analizu, a ne da čekaju da kod njih dođe državni inspektor. U našoj zemlji trenutno postoji 47 takvih laboratorija, u kojima se testira bezbednost i kvalitet poljoprivrednih proizvoda, kao i hrane. Većina njih je u privatnom vlasništvu, pa se postavlja pitanje, iako su akreditovane za taj posao, da li su njihovi rezultati merodavni. "Slučaj kontaminiranog mleka, a pre nekoliko meseci i kukuruza, samo je potvrdio neophodnost osnivanja nezavisne nacionalne laboratorije za kontrolu hrane", objašnjava Miladin Ševarlić, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta. "Dešava se da je isti uzorak u različitim laboratorijama potpuno drugačije ocenjen, a radi se o velikim razlikama u nivou prisustva aflatoksina". Evropska unija je za izgradnju nacionalne referentne laboratorije, od 2003. godine, našoj zemlji donirala više 15 miliona evra. Međutim, Srbija i dalje ispravnost i bezbednost namirnica proverava kod privatnika. Ni sadašnje ministarstvo poljoprivrede nije "teško" na rečima, pa obećava da će taj posao konačno biti završen u aprilu ove godine. "Uradili smo novi koncept za rad nacionalne laboratorije, koji je aktuelan u zemljama Evropske unije i realno je izvodljiv", tvrdi Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede. "Ove godine ćemo veliki deo sredstava uložiti upravo u te svrhe. Očekujemo da će laboratorija za kontrolu mleka početi sa radom u aprilu, a institucija koja će se baviti testiranjem ratarskih proizvoda do kraja sledeće godine". Ako je za utehu, u Ministarstvu poljoprivrede makar prepoznaju problem koji postoji u srpskom mlekarstvu. "Statistika nam nikako ne ide naruku, jer imamo najmanje prosečne farme na svetu", kaže državni sekretar u ovom ministarstvu. "Još veći problem od količine je kvalitet, pa je tako u Srbiji samo 30 odsto mleka prve klase. Ono što je još strašnije, više od 40 odsto proizvodnje je u sivoj zoni, koja ne podleže kontroli i analizama".

Ostale vestiArhiva