Prema priznanju trgovaca, ovih dana zabeležen je manji obim prometa mleka, mlečnih proizvoda, riba i proizvoda od riba, kao i svih vrsta mesa.
- Građani su prilično oprezni. Brinu ih podaci o aflatoksinu u mleku, ali i priče koje stižu iz Moskve o govedini koja je puna steroida. Često naše prodavce i pitaju odakle stiže meso koje prodajemo, da li je riba tovljena ili nabavljena iz ribnjaka.
Ne možemo izneti tačne procente, ali je jasno da je promet ovih proizvoda poslednjih nedelju dana drastično pao - kažu za “Blic” u trgovinskim lancima.
Misterija oko toga koji su uzorci mleka i dalje “sumnjivi”, odnosno na granici dozvoljenih vrednosti aflatoksina, dovela je do toga da ljudi skoro ne kupuju ništa.

Rano voće i povrće
Da udar na džep potrošača bude još teži, krajem marta će poskupeti i pijaca jer je to vreme kada počinje da pristiže rano voće i povrće. Ovaj udar cena sa ovdašnjih tezgi verovatno će, krajem marta i početkom aprila, ublažiti konkurencija ranog voća i povrća koje tradicionalno stiže iz Grčke, Turske i Italije.
Kako nam je rečeno u nadležnim institucijama, do konačnih rezultata nema govora o povlačenju bilo kog proizvoda na tržištu.
Domaći prerađivači i trgovci, ipak, veruju da će se, posle ovih dana prepunim panike zbog mogućih otrova u hrani koju kupujemo, promet vratiti na staro.
Nažalost, svi su izgledi da će nam uz uobičajni promet stići i nove cene za većinu namirnica koje koristimo. Pred visokim nametima, poskupljenjem repromaterijala, ali i energenata očito će morati da pokleknu i proizvođači koji su se dugo borili da cene njihovih proizvoda ostanu što stabilnije.
I Narodna banka Srbije računa da će nam već važeće više cene gasa, ali i najavljeno poskupljenje struje, u naredna dva meseca podići opšti nivo cena na malo za gotovo dva procenata. Tako će, ako je verovati projekcijama NBS, na godišnjem nivou inflacija biti (u Evropi rekordnih) - 14 odsto.
- Tržište je toliko isrpljeno da još uvek sve štete idu na uštrb proizvođača. Ljudi već sad kupuju znatno manje hrane i kućne hemije, pa se plašim da ćemo morati da nastavimo da radimo sa sve nižim maržama i da se trudimo da svoje troškove smanjimo do krajnosti, uz minimalne zarade - priča Slavenko Sekulić, izvršni direktor Beohemije.
Pitanje je koliko će dugo proizvođači moći da izdrže stalni rast troškova, a da on ne utiče dramatično na njihovo poslovanje i opstanak. U velikim trgovinskim lancima objašnjavaju da su u februaru samo pojedini dobavljači podigli cene, a cenovnici za mart tek treba da stignu.

Ostale vestiArhiva