Petrović je rekao za Tanjug da je Opština Krnjak izrazila želju da ponovo otvori prodajno servisni centar (nekada su postojala dva), a interes IMT-a je da to uradi jer postoji veliki broj traktora u Hrvatskoj koji su još u eksploataciji.
- U ovom trenutku IMT finansijski nije sposoban da to sam uradi, ali postoji mogućnost da se u saradnji Srbije i Hrvatske uz pristup evropskim fondovima nadju sredstva za takve namene - naglasio je Petrović.
On je zatražio od Vlade Srbije da se posveti problemu poljomehanizacije jer IMT, kao i Industrija motora Rakovica (IMR), zaslužuju da opstanu na tržištu, pre svega zbog toga što postoji tražnja za njihovim proizvodima.
- Sedamdeset odsto delova koje ugradjujemo u naše proizvode dolazi od 200 dobavljača. To znači da ako ovde radi 800 ljudi, u celoj Srbiji je uposleno dodatnih nekoliko hiljada radnika za proizvode koje IMT prodaje na tržištu - ocenio je Petrović.
- Taj broj bi se višestruko uvećao ako bi podigli proizvodnju od čega bi svi imali korist - dodao je Tanjugov sagovornik.
IMT je, na vrhuncu moći te fabrike, prema rečima Petrovića, proizvodio više od 40.000 traktora godišnje, a lani se ta produkcija svela na svega oko hiljadu jedinica.
- IMT sada proizvodi traktore koji su sertifikovani za tržište Evropske unije, odnosno ti proizvodi zadovoljavaju sve standarde da bi se prodavali u zemljama EU - kazao je Petrović, i dodao da postoji i interesovanje za IMT-ove proizvode iz afričkih i azijskih zemalja.
Govoreći o budućim planovima, Petrović je rekao da su IMT i IMR potpisali zajednički ugovor o prodaji licenci za traktore u Pakistanu, čija bi proizvodnja uskoro trebalo da počne.

Srpski traktori za Indiju
U pregovorima su i sa jednom kompanijom iz Indije koji se takođe odnosi na transfer tehnologije, odnosno prodaju licence za proizvodnju traktora, a za taj poslovni aranžman velika finansijska sredstva nisu potrebna.
- Od svakog prodatog trakotra IMT dobija proviziju na osnovu prava o licenci, a pošto se radi velikim tržištima u ekspanziji možemo da očekujemo dobru zaradu - rekao je Petrović.
- IMT trenutno ne proizvodi za magacin gotove robe već isključivo za kupce dok se na lageru ne nalazi nijedan proizvod što predstavlja dobru osnovu u restruktirisanju preduzeća - obrazložio je Petrović.
Rok koji je postavljen za kraj programa restrukturisanja je jun iduće godine, ali prema rečima Petrovića, "na nažlost ništa se nije uradilo".
Republika Srbija je inače, vlasnik 94,5 odsto kapitala u IMT-u, dok je ostatak u rukama fizičkih i pravnih lica.
Posle dva neuspešna pokušaja privatizacije, menadžment kompanije je napravio ozbiljan program restrukturisanja preduzeća koji je u avgustu 2011. godine dostavljen svim nadležnim institucijama.
- Na žalost do sada nismo dobili nijedan odgovor, drugi program restrukturisanja ne postoji tako da postoji osnovana sumnju da naš nije ni pročitan - zaključio je Petrović.

Ostale vestiArhiva