Između ponude koju je dobio preko biroa za zapošljavanje da kao zidar radi za 13.000 dinara uz plaćene doprinose i ponude privatne firme koja je podrazumevala mesečnu zaradu od oko 30.000 dinara, Petar D. opredelio se za rad kod privatnika.

To što mu je gazda jasno predočio da ga neće prijaviti kao zaposlenog nije ga pokolebalo da se odluči za njega jer mu je kaže bilo najvažnije da zaradi više, a o doprinosima i penziji razmišljaće kasnije.

Sudeći prema iskustvima zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje upravo su građevinci ti koji najčešće odbijaju ponuđene poslove preko NSZ, a razlog zašto to čine upravo je taj što radeći na crno mogu zaraditi više.

To se pokazalo i u realizaciji projekta „Lepša Srbija“ kada su ljudi u NSZ imali muke da obezbede radnu snagu ovog profila. Građevinci su, navodi za „Blic“ Nevena Letić, načelnik Odeljenja za posredovanje pri zapošljavanju u direkciji Nacionalne službe, poslove odbijali isključivo iz materijalnih razloga. Naime, nuđena im je plata od 12.000 dinara za nekvalifikovane radnike, što je malo budući da oni na crnom tržištu mogu da zarade tri puta više. Zbog odbijanja ponuđenog posla građevinci su tada masovno brisani sa evidencije nezaposlenih.

- Oni i generalno, nevezano za ovaj projekat, odbijaju poslove koji im se nude preko NSZ i radije beže u rad na crno. Tamo, pošto im se ne uplaćuju doprinosi za socijalno osiguranje, dobijaju mnogo veće plate što njima odgovara - objašnjava za „Blic“ Letićeva.

Sledeći na listi „izbirača“ su ugostitelji, najčešće kuvari i konobari, potom prodavci. I oni ponuđena radna mesta odbijaju iz istog razloga kao i građevinci. Radeći na crno dobijaju više bez obzira što im taj rad ne ulazi u radni staž i što nemaju socijalno osiguranje.

Branislava Poznanović, stručni saradnik u Odeljenju za posredovanje pri beogradskoj filijali NSZ, spisku poslova koji se odbijaju dodaje i poslove terenskog komercijaliste koji podrazumeva česta putovanja, kao i pokazivanje stanova koji su na prodaju zainteresovanim kupcima. I mesari i pekari takođe odbijaju da rade za malu platu.

Mala plata generalno je glavni razlog zašto se nezaposleni premišljaju i biraju šta će raditi, a šta ne. Dobro plaćeni poslovi nikad se ne odbijaju, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

One koji ponuđene poslove odbiju NSZ shodno zakonskim propisima kažnjava brisanjem sa evidencije nezaposlenih na period od tri meseca. Kada ta tri meseca isteknu, oni se opet prijavljuju kao nezaposleni. Zato stručnjaci upozoravaju da je ova kazna mala i da bi period brisanja trebalo produžiti bar na pola godine. Samo u prvih šest meseci ove godine sa spiska nezaposlenih brisano je 140.000 imena. Najčešće upravo zbog odbijanja ponuda za posao, a tek onda zbog neredovnog javljanja svom savetodavcu.

Ostale vestiArhiva