Tako da 80 odsto građana smatra da bi im život bio kvalitetniji da su kompanije odgovornije, pokazalo je istraživanje IPSOS Stratedžik marketinga.
"Ova tema je postala veoma značjana što pokazuje i da su građani (u anketi naveli da su) spremni da sopstvenim angažmanom podrže društveno odgovoro poslovanje", rekao je Bogosavljević na međusektorskom panelu o društveno odgovornom poslovanju i ulozi poslovnog sektora u društvu.
Istraživanje sprovedeno na zahtev Smart kolektiva novembra 2013, okazalo je da bi 87 odsto građana pre radilo u društveno odgovornoj kompaniji za manju platu, nego u firmi sumnjive reputacije za veću platu. Velika većina anketiranih bi bila spremna da plaća više da bi kupovali u društveno odgovornim firmama.
Većina građana ipak ne veruje da su kompanije društveno odgovorne, jer tek 16 odsto smatra da jesu, dok 35 odsto smatra da su odgovorne prema svojim partnerima i dobavljačima, 20 odsto da su odgovorne prema lokalnoj zajednici, a najmanje prema pojedincima - što smatra 16 odsto - prema potrošačima a osam odsto prema zaposlenima, pokazalo je istraživanje.
"Po mom tumačenju, građani misle na sledeći način: prema svima su bolji nego prema nama", rekao je Bogosavljević.
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport rekao je da će tokom priprme Srbije za stupanje u EU preduzeća morati da usvoje standarde poslovanja u EU, uključujući društveno odgovorno poslovanje, što je i šansa za razvoj na duže staze. Devenport je rekao da je definicija društveno odgovornog poslovanja u EU poštovanje zakona i vođenje računa o zaposlenima, potrošačima, društvu, moralnim pitanjima i životnoj sredini.
Rekao je da je nedavno Evropski parlament podržao predlog da se za velike kompanije uvede obaveza da izveštavaju i o nefinansijskim aspektima poslovanja, što uključuje društveno odgovorno poslovanje.
Pravnica Univerziteta Union, Jelena Jerinić rekla je da je takva obaveza predviđena i strategijom razvoja društveno odgovornog poslovanja i u Srbiji, ali još nije uvedena u zakon.
Za sada neke olakšice postoje za filantropska davanja, istakla je ona, dodavši da su propisi neadekvatni, nejasni, ne postoje podsticaji za druge vidove aktivnosti poput socijalnog preduzetništva.
Postavljeno je i pitanje šta uopšte znači društveno odgovorno poslovanje za kompanije koje ne ispunjavaju ni osnovne zakonske obaveze.
U tom smislu pravnik sa Uniona Mario Reljanović naveo je primer uplate doprinosa za zaposlene, iznevši podatak da prošle godine 6.000 poslodavaca u Srbiji nije uplaćivalo poreze i doprinose.
Na skupu u organizaciji Smart kolektiva pokrenuta je inicijativa za održavanje međusektorskog dijaloga o danas razmatranoj temi, uz učešće kompanija, nevladinih organizacija, međunarodnih organizacija i drugih zainteresovanih.

Ostale vestiArhiva