Kao jedan od ključnih efekata izmene zakona, Krstić je najavio i to što preduzeća više neće moći svoju likvidnost da održavaju tako što ne plaćaju poreze, jer im se to neće isplatiti.
"Ovim zakonom smo promenili način iskazivanja kazni gde god je to moguće, tako što će se one definišati u odnosu na štetu koja je načinjena prekršajem. I konačno, povećali smo kazne", rekao je Krstić poslanicima.
Ovim izmenama, kako je naveo, otklonili smo preklapanje propisa, tako da ne postoji mogućnost za nekonzistentno primenjivanje propisa, ali i povećali efikasnost rada Poreske uprave.
"To je zakon koji bi svi koji misle dobro javnim finansijakma trebalo da podrže", rekao je ministar i dodao da su ovo najsveobuhvatnije izmene ovog zakona u poslednjih desetak godina.
Redefinisanje kaznene politike, prema njegovim rečima, podrazumeva stvaranje pravila koja će obeshrabriti preduzeća da održavaju poslovnu likvidnost tako što ne plaćaju poreze.
"Vrlo često se dešavalo da privredni subjekti koji imaju problema sa likvidnošću, odluče da ne plaćaju porez i taj novac koriste da održe poslovanje. To praktično znaci da mi kao drzava, tj. poreski obveznici kreditiramo one kojima posao ne ide dobro. Svima treba da bude jasno da ne postoje imaginarni ekonomski podsticaji za privredne subjekte od države", naveo je Krstić.
On je precizirao da će jedan od načina da se taj problem otkloni biti taj što će kamata za neblagovremeno plaćanje poreza biti 10 procentnih poena veća od referentne kamatne stope.
"Tako nikome neće bi ekonomski isplativo da ne plaća porez", rekao je Krstić.
On je dodao i da se Srbija nalazi na 161. mestu od 189 država po troskovima administriranja poreza.
On je naveo i da će se kontrola Poreske uprave znatno unaprediti tako što će i oni poreski službenici koji nisu završili fakultet moći da idu u kontrolu, čime će poreski obveznici biti kontrolisani dva puta mesečno.

Ostale vestiArhiva