Naprotiv, korist od slabijeg dinara mogu imati izvoznici, kao i celokupna privreda u smislu jačanja konkurentnosti, ocenili su danas ekonomiski analitičari u izjavama za Tanjug.
Bivši guverner NBS Dejan Šoškić kaže da su blage korekcije kursa sasvim normalna stvar u monetarnom režimu koji Srbija sprovodi od 2008. godine, i podseća da je osnovna uloga centralne banke da ublaži trend promene kursa na dole ili na gore a ne da ga zaustavi.
"Pomeranje kursa naniže ili naviše u režimu ciljane inflacije je normalna stvar i ne treba da izaziva nikakvu paniku", rekao je Šoškić Tanjugu, dodajući da je početkom ove godine kurs bio zaustavljen i to nije bilo u skladu sa politikom ciljane inflacije.
Šoškić, koji je i redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da NBS svoju ulogu treba da ograniči na to da spreči preterane promene deviznog kursa, ali da ne zaustavi kurs ili da preteranim intervencijama promeni tok, odnosno kretanje kursa na deviznom tržištu.
Ekonomista Ljubodrag Savić je mišljenja da je trenutni kurs dinara od 116,1844 za jedan evro posledica slabe srpske privrede i velike intervencije NBS u prva tri meseca predizborne aktivnosti, kada je na deviznom tržištu intrevenisala sa nekoliko stotina miliona evra i na taj način veštački držala kurs na određenom nivou.
"Ovo što se sada dešava nije ništa dramatično, normalno je pomeranje kursa i to nije nešto što previše treba da zabrine građane", rekao je Savić, takođe profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Komentaršući to kome pad deviznog kursa odgovara, on je naveo da to pogoduje onima koji primaju plate i penzije u devizama, kao i izvoznicima, a na drugoj strani ne odgovara većini građana koji primaju plate i penzije u dinarima, kao i onima koji su uzeli kredite sa deviznom klauzulom.
Saradnik Instituta za evropske studije Goran Nikolić takođe smatra da dinamika kojom je dinar slabio od početka godine nije zabrinjavajuća i alarmantna, ocenjujući da trenutni devizni kurs samo može pogodovati jačanju konkurentnosti srpske privrede i punjenju budžeta.
Nikolić je objasnio da, pri trenutno niskoj inflaciji, ima prostora da dinar oslabi do pet odsto do kraja godine bez većih posledica po makroekonomsku stabilnost, ali da bi to doprinelo punjenju državnog budžeta.
"Vlada je planirala rast bruto društvenog proizvoda od 1,5 odsto za ovu godinu i veću inflaciju nego što je ona sada, i na tim osnovama je bio planiran i republički budžet", podsetio je Nikolić u izjavi Tanjugu.

Ostale vestiArhiva