Novi podaci Republičkog zavoda za statistiku o stanju privrede Srbije bude oprečna osećanja. Industrija nastavlja sa slabljenjem u proizvodnji ali nsatvlaj sxe dobar trend većeg izvoza.
Kako se navodi u saopštenju, industrijska proizvodnja u prvih sedam meseci ove godine zabeležila je pad od 3,2 odsto u poređenju sa istim periodom 2013. godine.
Najveći pad zabeležen je u proizvodnji električne energije, gasa, pare i klimatizacije, gde je proizvedeno 37,4 odsto manje negu u julu 2013, a sledi pad proizvodnje u rudarstvu od 32,1 odsto, dok je prerađivačka industrija zabeležila pad od 4,2 odsto.
Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u julu 2014.godine u poređenju sa istim mesecom lani pokazuju da je došlo do pada u proizvodnje energije od 28 odsto, kapitalnih proizvoda 25,4 odsto, intermedijarnih proizvoda 2,9 odsto i netrajnih proizvoda za široku potrošnju od 2,4 odsto.
Rast je zabeležen u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju za 0,1 odsto.
Obim industrijske proizvodnje u julu 2014. godine, u poređenju sajulom 2013, beleži pad kod 18 oblasti, koje učestvuju u strukturi industrijske proizvodnje sa 59 odsto, a rast kod 11 oblasti.
Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u julu 2014. godine, u imale su proizvodnja električne energije, metalnih proizvoda, osim mašina, eksploatacija uglja, proizvodnja motornih vozila i prikolica, i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda.
Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za jul 2014. pokazuje da je ukupno ostvaren rast industrijske proizvodnje od 0,2 odsto i da je za prerađivačku industriju ostvaren rast od 1,1 odsto.

KOD SPOLJNE TRGOVINE SASVIM DRUGA SLIKA
Situacija sa spoljnom trgovinom je potpuno drugačija. Srbija je za sedam ovogodišnjih meseci izvezla robe za 6,5 milijardi evra, što je za 7,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Povećan je i uvoz, za 2,3 odsto na 8,9 milijardi evra.
Time je spoljnotrgovinski deficit od januara do jula iznosio 2,4 milijarde evra što je za 9,9 odsto manje nego u istom periodu 2013. godine.
Pokrivenost uvoza izvozom u prvih sedam meseci 2014. iznosila je 72,9 odsto i veća je za 3,6 procentih poena nego istom peridou 2013. godine kada je iznosila 69,3 odsto odsto.
Srbija je najviše robe u periodu od januara do jula izvezla u Italiju, za ukupno 1,7 milijardi dolara, na drugom mestu je Nemačka sa 1,1 milijardu dolara, a slede Bosna i Hercegovina sa 741 milion dolara, Ruska Federacija (581 milion dolara) i Crna Gora (449 miliona dolara).
Najviše robe u prvih pet meseci 2014. Srbija je uvezla iz Nemačke, i Italije - po 1,5 milijardi dolara, sledi Ruska Federacija sa 1,4 milijarde dolara, Kina sa 906 miliona dolara i Poljska sa 632 miliona dolara.
Sa zemljama članicama EU ostvareno je 64,8 odsto ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od 1,1 milijardu dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.
U uvozu prednjače gvožđe i čelik, električna energija, potom kameni ugalj i briketi.
Izvoz Srbije u zemlje CEFTA iznosi 1,6 milijardi dolara, a uvoz 502 miliona dolara za period od januara do jula 2014. godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 323,6 odsto.
Najveći suficit u razmeni Srbija je ostvarila sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, a suficit ima i sa Italijom, Rumunijom, SAD i Bugarskom.
Najveći deficit je u trgovini s Kinom zbog uvoza telefona i kompjutera, i s Ruskom Federacijom zbog uvoza nafte i gasa. Sledi deficit sa Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom, Nemačkom, Turskom, Austrijom i Kazahstanom.

Ostale vestiArhiva