Nakon toga Zakon treba da ga usvoji i vlada.

Posle donjeg doma parlamenta Bundestaga, sada je i Bundesrat usvojio
izmene Zakona o azilu.

Sporno je pre svega bilo proširenje liste takozvanih sigurnih država
porekla, kojoj su izmenama zakona pridodate tri države Zapadnog
Balkana: Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina.

To znači da izbeglice iz sigurnih država mogu lako da se pošalju
nazad u svoju domovinu. Čak i sada, velikoj većini podnosilaca
zahteva iz tih zemalja nije priznat izbeglički status.

Ovim zakonom bi trebalo da se ubrza procesuiranje zahteva izbeglica iz kriznih dršava.

Zeleni su u razgovorima sa saveznom vladom uspeli da se izbore za
promene originalne verzije izmenjenog zakona. Tako se, na primer,
posle četiri meseca boravka u Nemačkoj, ukida takozvana obaveza
prebivališta, kojom je podnosiocima zahteva za azil bilo dozvoljeno
da borave samo u jednom određenom okrugu.

Pored toga, oni koji čekaju na rešenje zahteva za azil i stranci
koji imaju takozvani "duldung" - čiji se boravak u Nemačkoj
toleriše, imaće lakši pristup tržištu rada nego do sada.

Pored toga, deo socijalne pomoći u naturi biće pretvoren u novčane
doznake. Uprkos tome, šefica poslanickog kluba Zelenih u Bundestagu
Katrin Gering-Ekart kritikovala je taj kompromis kao "još
nedovoljan".

Sigurna zemlja porekla je ona u kojoj se pretpostavlja da nema
političkog progona, neljudskog postupanja ili kažnjavanja koje
ugrožava dostojanstvo.

Zahtev tražilaca azila iz sigurne zemlje po pravilu se uzima kao
neutemeljen te se teret dokazivanja da su ugrožena prava prebacuje na
potražioca.

Ove godine je u Nemačkoj podneto 100.000 zahteva za azil što je za
60 odsto više nego 2013. godine. Od januara do avgusta ove godine
zahtev za azil je podnelo više od 14.362 građana Srbije (više je
samo državljana Sirije), 5.426 građana Makedonije i 4.919 iz BiH,
što čini četvrtinu svih zahteva za azil.

Ostale vestiArhiva