"Borbu za klijente i povećanje štednje banke bi trebalo da usmere na poboljšanje uslova usluga, širenje lepeze proizvoda i ponude štedišama, uz nastojanje da ponuđene kamate na štednju građana prikupljenu tokom ovog perioda ne odstupaju značajnije od prosečnih kamatnih stopa na štednju koje su aktuelne tokom cele godine", objavila je NBS povodom predstojećeg Svetskog dana štednje.
Namera centralne banke nije, kako navode, da na ovaj način utiče na poslovnu aktivnost banaka, već da preventivno deluje kako bi sprečila preterano izlaganje banaka riziku.
"Zato blagovremeno ukazujemo na to da neopravdano povećanje kamatnih stopa tokom ovog perioda može da izazove značajnije poremećaje u odlivima i prilivima štednje između banaka, motivisane prevashodno isplativošću štednje. Uz to, smanjenje koncentracije dospeća štednih uloga olakšava upravljanje rizicima likvidnosti banaka i time pozitivno deluje na stabilnosti finansijskog sistema u celini", piše na sajtu www.nbs.rs.
Podaci o rastu dinarske i devizne štednje u proteklih godinu dana ukazuju da građani štednju u bankama i dalje ocenjuju kao sigurnu i isplativu, kao i da je očuvano poverenje u bankarski sektor i u stabilnost finansijskog sistema.
Tokom proteklih godinu dana, od kraja septembra prošle godine, dinarska štednja je značajno povećana, za 16,8 milijardi dinara, odnosno za 72,2 odsto i trenutno iznosi 40,2 milijarde dinara, navodi NBS.
U istom periodu, dodaje, devizna štednja, koja je i dalje na izuzetno visokom nivou od oko 8,48 miliona evra, povećana je 0,7 odsto ili za 61,9 miliona evra.
"Zato, očekujemo da će banke, kao i u prethodnoj godini, biti aktivne u promovisanju štednje i privlačenju klijenata, vodeći pri tome računa o visini kamatnih stopa na štednju i ravnomernom rasporedu obaveza po osnovu prikupljene štednje", poručuje NBS.
Banke su u Srbiji do prošle godine imale običaj da se u Mesecu štednje nadmeću sa ponudama visokih kamata na oročenu štednju kako bi prikupile više domaćih depozita.
Kamate na oročene depozite do pre nekoliko godina dostizale su i više od 11 odsto na godišnjem nivou, što je bilo čak nekoliko puta više nego u EU.
U međuvremenu kamate na štednju su drastično pale ali taj pad nije u toj meri "praćen" i u slučaju kamata na kredite građanima Srbije.

Ostale vestiArhiva