Na skupu povodom tog dana u Beogradu ocenjeno je da je Srbija ostvarila značajan napredak u oblasti zaštite ljudskih prava, ali je očekuje još izazova i problema u toj oblasti, koja je veoma važzna i u procesu evropskih integracija.
Skup u Beogradu organizovala je Vladina Kancelarija za ljudska i manjinska prava, uz učešće predstavnika Evropske unije i državnih institucija.
"Potrebno je izbrisati jaz između usvojenih zakona i njihove primene", poručila je direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.
Ona je istakla da je ekonomska kriza jedan od uzročnika koji može da utiče na ostvarivanje ljudskih prava, pre svega u socijalnoj sveri, ali da to ne sme da bude opravdanje.
Paunović je najavila da će naredna godina biti posvećena što efikasnijem sprovođenju međunarodnih konvencija koje je Srbija potpisala, kao i ostvarivanju nacionalnih strategija i akcionih planova u ovoj oblasti.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport odao je priznanje Srbiji na napretku koji je postigla u zaštiti ljudskih prava, ali je upozorio i da EU pažljivo posmatra sve što se dešava u toj oblasti.
"Treba biti na oprezu, svuda i uvek", kazao je Devenport.
On je ukazao da Srbija ima solidan ustavni i zakonski okvir za ostavrenje ljudskih prava, a da ključ leži u bliskoj saradanji državnih institucija nezavisnih tela i civilnog sektora.
Šef delegacije EU u Srbiji poručio je da će unija nastaviti podršku unapređenju ljudskih prava u Srbiji kroz finansiranje najrazličitijih projekata.
Poverenica za zaštitu razvnopravnosti Nevena Petrušić poručila je da pravni propisi nisu dovoljni sami po sebi, potrebna je sistemska prevencija diskriminacije.
Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.
Tim dokumentom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka - od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.
Usvajanje Deklaracije predstavljalo je krupan napredak u tom trenutku, a tom prilikom ostale su uzdržane zemlje sovjetskog bloka, Saudijska Arabija i Južnoafrička republika.
UN su 1966. godine donele dva sporazuma, kojima su razrađene slobode i prava proklamovana Deklaracijom o ljudskim pravima, a dokumente je prihvatilo 130 zemalja.
U okviru Saveta Evrope 1950. godine doneta je Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koja, pored osnovnih prava, ustanovljava i mehanizme zaštite i nadzora nad njihovim ostvarivanjem.

Ostale vestiArhiva