Zemlje Balkana mogu da postanu tranzitno strateški važne i centralna spona u snabdevanju gasom potrošača u Evropi, od tursko-grčke granice, dokle treba da dođe Turski tok, rekla je stručnjak za Tursku Ruskog centra za strateška istraživanja (RISI) Irina Svistunova.
Ona je podsetila da se, posle otkazivanja Južnog toka zbog uslova koje je Evropska komisija postavljala tom projektu, Rusija preorijentisala na isporuke gasa jugoistočnoj Evropi, preko Turske, a time će se, kako je rekla, eliminisati i ucene Ukrajine, preko koje se sada odvija isporuka ruskog gasa za Evropu.
Turska želi da postane vodeća tranzitna zemlja za snabdevanje gasom potrošača u jugoistočnoj Evropi, a zemlje Balkana kao prirodna spona između Zapadne Evrope i Turske mogu, po uzoru na Tursku, da iskoriste svoj geografski položaj i uključe se u takav međunarodni energetski tranzitni projekat, rekla je Svistunova.
Odgovarajući na pitanje kako može da se računa da će biti realizovan Turski tok preko Turske, Grčke, Makedonije, Srbije, Mađarske i Austrije, kada Južni tok nije mogao da se realizuje preko Bugarske, zbog zahteva Evropske komisije i pritisaka SAD, ona je rekla da Rusija ima razloga da računa da će Turska, koja vodi sve nezavisniju politiku i koja, iako je članica NATO pakta nije uvela sankcije Rusiji, podržati izgradnju Turkog toka.
Turskog toka, od Rusije do Turske će biti, a kada je reč o daljem prolasku kroz Grčku ka ostalim zemljama, može se reći da će to zavisiti i od Grčke u kojoj je situacija neizvesna kako zbog finansijskih problema koje ima, tako i zbog pitanja da li će i koliko vladajuća partija Siriza ostati na vlasti, ocenili su ruski eksperti.
Najslabiju kariku u lancu, na trasi kopnenog dela Turskog toka predstavlja Makedonija, rekao je rukovodilac balkanskog sektora RISI Nikita Bondarev, koji je napomenuo da se "u Makedoniji već sada dešava niz političkih skandala" i da će, po pitanju sudbine Turskog toka Makedonija, verovatno postati druga Bugarska - odnosno zemlja koja je bila ključna za obustavu radova na Južnom toku.
Odgovarajući na pitanje ko će finansirati Turski tok, kada pomenute zemlje nemaju novčanih mogućnosti za to, urednik časopisa Gasprom, Sergej Pravosudov rekao je da bi to mogla da uradi Evropska komisija, koja je blokirala Južni tok, i to, kako je rekao, kada prestane da ulaže u "ukrajinsku crnu rupu."
Očekujem da će Evropska komisija naći zajednički jezik sa Turskom po tom pitanju, dodao je Pravosudov.
Rusija ne želi da gradi taj gasovod na svoj račun, ako ne bude u mogućnosti da transportuje više od 50 odsto sopstvenog gasa kroz taj gasovod, napomenuo je Pravosudov, što su ograničenja iz Trećeg energetskog paketa EU.
On je podsetio da je u planu izgradnja četiri podmorske linije Turskog toka, od kojih je jedna planirana do Turske, a ostale tri su namenjene za potrošače od tursko-grčke granice.
Te tri grane su pod velikim pitanjem jer ne bi bilo logično da se grade, ako niko ne bude želelo da gradi kopneni deo gasovoda od tursko-grčke granice do potrošača u jugoistočnoj Evropi, kazao je Pravodusov i ukazao da je ruski gas najpouzdaniji i najjeftiniji za evropske potrošače.
Ekspert iz Rusije Petar Iskenderov ukazao je da je Balkan raskrsnica transkontinentalnih puteva, na koji SAD vrše sve veći uticaj, istakavši da je američka strategija da uz pomoć EU istisnu Rusiju iz energetskog sektora sa ovih područja, iako je EU sa 70 odsto zavisna od uvoza nafte iz Rusije.
On je napomenuo da Rusija nije donela odluku da obustavi gradnju Južnog toka zbog finansijskih razloga, već zbog vanrednih okolnosti i protivljenja Evropske komisije, koja se, iako nema ovlašćenja za to, protivila izgradnji tog gasovoda.
Odustajanje od izgradnje Južnog toka nije umanjilo dobro mišljenje građanja Srbije prema Rusiji i to može biti dobar osnov za buduće ekonomske projekte, naglasio je glavni urednik "Nove srpske politicke misli" Đorđe Vukadinović.
On je naveo da većina građana za propast Južnog toka krivi SAD i EU, odnosno da 36,8 odsto građana Srbije, prema istraživanju tog portala, smatra da su SAD krive za prekid izgradnje Južnog toka, 20,2 odsto za to krivi EU, a samo 6,5 odsto misli da je Rusija odgovorna.
On je ocenio da podaci iz istraživanja, koje je urađeno krajem prošle i početkom ove godine, pokazuju i koliko je bila pogrešna strategija Rusije u regionu, koja se svodila na to da, kako je rekao," proteramo cevi, da prođe Južni tok, a posle će se sve rešiti samo od sebe", odnosno, da je pogrešno to što su Rusi smatrali da je ekonomija iznad politike. Pokazalo se da to nije slučaj ni sa Južnim tokom, jer da je tako sada bi, kako je dodao, taj projekat bio u izgradnji.
Predsednik Skupštine Udruženja za gas Vojislav Vuletić i saradnik Instututa za evropske studije Goran Nikolić su ocenili da Srbija ubuduće treba gas i druge energente da nabavlja iz Rusije jer je to najjeftinije i nasigurnije.
Nikolić je ukazao da odnosi Srbije i Rusije treba da budu zasnovani na obostranom interesu, jer je interes Risije da ima pouzdanog potrošača, a Srbije da ima najeftinije energente.
Nabavka gasa preko Hrvatske ili preko Atlantika je nerealna i ako bi bilo moguće bilo bi skuplje rešsenje, istakao je Nikolić.
Zamenik direktora RISI Igor Prokofjev je ukazao da Rusija ne želi da bude zemlja za isporuku sirovina Evropskoj uniji, već partner EU, jer Rusija, kao zemlja koja želi značajno da učestvuje u svetskoj i evropškoj ekonomiji, hoće da učestvuje u isporuci, tranzitu, preradi i komunikaciji sa evropskim potrošačima.
Ni EU, sa druge strane, ne može da se razvija bez energenata iz Rusije, ali Rusija ne želi da igra ulogu energetske supersile, rekao je on i istakao da se i globalna situacija promenila i da SAD naredne dve, tri decenije sigurno više neće biti lider svetske privrede.
Konferencija je održana u Beogradskoj poslovnoj školi (BPŠ) u organizaciji te škole, Ruskog centra RISI, Fonda istorijskih perspektiva (FIP), Nove srpske političke misli i Naše Srbije.

Ostale vestiArhiva