"Budžetski deficit u 2015. godini, koji je planiran u iznosu od 5,9 odsto BDP-a, mogao bi da iznosi oko 3,5 odsto BDP-a, ali je stvarna mera njegovog umanjenja ipak oko 4,5 odsto BDP-a", naveo je Savet u mesečom izveštaju o fiskalnim kretanjima.
Kako je objašnjeno, umenjenje budžetskog deficiti postignuto je poboljšanjem naplate poreskih prihoda i neuobičajeno velikim uplatama javnih preduzeća i državnih agencija u budžet, dok su rashodi manji od planiranih usled malih troškova za isplatu otpremnina zbog kašnjenja u racionalizaciji broja zaposlenih, kao i za javne investicije.
"U 2016. godini fiskalni deficit bi mogao da se trajno spusti na oko 3,5 odsto BDP-a ukoliko se dosledno sprovedu sve najavljene mere fiskalne konsolidacije. Glavne mere koje će u 2016. nastaviti da umanjuju deficit su zamrzavanje penzija i zarada (smanjenje deficitita za 20 do 25 milijardi dinara), racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru (oko 15 milijardi) i uvođenje plaćanja takse za javni servis (oko osam milijardi)", procenio je Savet.
Ukazano je da će naredne godine na povećanje budžetskog deficita uticati rast izdvajanja za kamate (10 do 15 milijardi), jer je i tokom 2015. znatno porastao javni dug.
Neporeski prihodi, smatra Savet, verovatno će dogodine biti manji za najmanje 10 milijardi dinara u odnosu na 2015. godinu jer neće biti nove uplate EPS-a od 7,4 mijardi dinara i nekih drugih jednokratnih uplata.
"Očekujemo i da se izdvajanja za javne investicije povećaju za najmanje 20 milijardi dinara, jer trenutna izdvajanja za ove namene nisu dovoljna da podrže privredni rast u Srbiji, a troškovi otpremnina će verovatno biti veći u 2016. u odnosu na 2015. godinu za preko pet milijardi dinara", naveo je Savet.
Kako je upozoreno, ukoliko se odustane od glavne mere za umanjenje deficita u 2016. godini, zamrzavanja penzija i plata, izgubila bi se osnovna poluga ne samo za umanjenje deficita, već i za strukturno prilagođavanje javnih finansija Srbije jer su državna izdvajanja za plate i penzije još uvek znatno iznad svog održivog nivoa.
"Dodatni problem bi moglo da bude i to što se planirana racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru ne ostvaruje u punoj meri u 2015. godini i postoji veliki rizik da se neće ostvariti u punoj meri ni naredne godine", smatra Fiskalni savet.

Ostale vestiArhiva