Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov primetio je da je napredak u borbi protiv sive ekonomije izostao u prethodnoj deceniji, istovremeno ukazujući da procene sugerišu da bi, ukoliko bi borba bila adekvatna, to značilo i dodatne prihode od jedan odsto.
On je kritikovao Nacionalni plan, ukazujući da on može imati i negativne efekte, te podvukao da NALED zastupa privatne firme, dakle njihove, a ne interese države.
„I ne treba da čudi to što predložena rešenja nisu u skladu sa međuanrodnom praksom. Iskustva drugih zemalja nalažu da je ključna izgradnja snažne Poreske uprave, a u našoj strategiji se predlaže zajednička odgivornost većeg broja državnih ustanova. Ako je više njih nadležno za jednu oblast nije odgovoran niko“, navodi Altiparmakov.
Prema njegovim rečima, jedna od najkontraverznijih mera je insistiranje na onlanj fiskalizaciji, budući da je, kako je naveo, jasno da bi taj poduhvat koštao građane i privredu više desetina miliona evra.
„Favorizuje se onlajn fiskalizacija, a nije urađena prethodna stručna analiza“, rekao je on.
Kako je naveo, i NALED i RSJP potcenjuju troškove uvođenja takvog sistema, a konkretno cena nabavke kompjutera je nerealno niska.
Zatim , dodaje, predviđa trošak za Poresku upravu za izradu softvera od 50 miliona dinara, a nema troška za hardver, iako je jasno da takva baza podataka zahteva i skup hardver.
“Tu je trošak opravke fiskalnih kasa u trenutnom sistemu, ali ne i troškovi kompjutera, kao da se oni ne kvare. Međutim, najveći problem je što se predviđa da će onlajn fiskalizacija povećati naplatu PDV-a za preko 20 milijardi dinara, što je više od 0,5 odsto BDP-a, koliko smo uštedeli od smanjenja penzija. To je preambiciozno, i ne vidi se na osnovu čega je napravljena ta računica”, rekao je Altiparmakov.
Altiparmakov poručuje da je strategija neadekvatna i bez jasnih argumenata, te Fiskalni savet, kako je rekao, smatra da je neopravdano opretećivati građane tim troškovima.
„Pogledali smo efekte naplate poreza u Hrvatskoj, koja je to uvela, i nismo mogli da vidimo revolucionarne efekte. Ovakvo velika tema zaslužuje adekvatnu profesionalnu debatu“, ističe Altiparmakov.
Prema njegovim rečima, borba protiv sive ekonomije u narednim godinama zavisiće od sistemskih rešenja i izgradnji adekvatnih institucionalnih sistema, pre svega Poreske uprave.
To je, kazao je, jedna od retkih institucija, koja u poređenju sa institucijama u drugim zemljama, ima manjak zaposlenih, a i zarade su nekonkunkurentne u odnosu na privatni sektor.
„Plata direktora je uporediva sa platom mlađeg savetnika u kućama koje se bave poreskim konsaltingom. To onemogućava da Poreska uprava zadržava kvalitetan kadar da ne odlazi u privatan sektor“, rekao je on.
Ključ borbe protiv sive ekonomije je, navodi, institucionalna izgradnja PU.

Ostale vestiArhiva