Oni koji državno vlasništvo godinama bespravno obrađuju prve licitacije iščekuju sa zebnjom, a mnogi mali poljoprivrednici s nadom da će po povoljnim cenama iznajmiti zemlju. Po novom Zakonu o zemljištu, oko 270.000 hektara državnog zemljišta od ove sezone treba da bude dato u zakup onom ko na javnoj licitaciji ponudi najviše.

U Srbiji je od 2000. privatizovano na desetine poljoprivrednih dobara i kombinata. Uz zgrade, mehanizaciju i stoku, novi vlasnici su dobijali i zemlju u društvenoj svojini kao najdragoceniji resurs jer su je tokom proteklih godina koristili bez ikakve naknade. Primenom novog Zakona o zemljištu to više neće biti moguće. Goran Živkov, ministar poljoprivrede, kaže da je čudno što korišćenje zemlje nije naplaćivano. "Ovo je ispravljanje grešaka", kaže ministar.

Zemljište će biti davano u zakup na perode od šest do 12 godina za ratarske useve, odnosno 20 godina za višegodišnje zasade. Za zemlju mogu da licitiraju fizička lica, poljoprivrednici i pravna lica, kombinati i zadruge. Po odluci Ministarstva, lokalnoj samoupravi su ostavljena široka ovlašćenja kada je reč o organizaciji licitacije.

Dilema lokalne samouprave će biti da li treba davati veće površine u zakup jednom proizvođaču, što bi poljoprivrednu proizvodnju učinilo efikasnijom, a najviše bi odgovaralo kompanijama koje su kupile kombinate, ili davati manje komade zemlje, što bi zadovoljilo veći broj individualnih poljoprivrednika.

Prof. Lazar Veselin, sekretar uduruženja poljoprivrednika 100P, koje je učestvovalo u pisanju Zakona o zemljištu, smatra da davanje tolikih ovlašćenja lokalnim vlastima ima i pozitivnih i negativnih strana. "Pozitivno je što su lokalne vlasti najbolje upoznate sa situacijom na terenu, a negativno što često mogu da budu vođene ličnim ili stranačkim interesima", kaže on. U Ministarstvu obećavaju strogu kontrolu celog procesa.

Ostale vestiArhiva