Prema njegovim rečima, dok se ne bude izgradio metro, tunel će biti najvažniji infrastrukturni poduhvat u centru grada, prenosi Beoinfo.
Postoje dve verzije ovog projekta, koje su sada na javnom uvidu. Cena ovog infrastrukturnog kolosa, koji bi bio dugačak oko 2,2 kilometra, varirala bi od 90 do 110 miliona evra. Vrednost projekta zavisiće od tehničkih rešenja kojima se bude realizovao poduhvat.
Evo šta je gradski arhitekta rekao listu.

Šta će taj tunel konkretno značiti za Beograđane?
Korist je mnogostruka. Stručnom analizom utvrđeno je da će se rasteretiti saobraćaj u centru grada za čak 14 odsto. Zagađenje životne sredine biće manje za deset procenata, a pređena kilometraža kraća osam odsto. To će biti fantastični rezultati. U drugim velikim metropolama veliki poduhvati su i kada se neki parametar smanji za tri odsto, a ne ovoliko koliko će biti u Beogradu.
Šta je do sada urađeno da se realizuje izgradnja ovog tunela?
Urbanistički zavod je u tu svrhu uradio stručnu analizu. I u okviru toga devet rešenja, od kojih su izabrana dva najbolja. Pokrenuta je izrada plana detaljne regulacije. Direkcija za izgradnju Beograda novim rebalansom budžeta izdvojila je novac da se uradi generalni projekat. U toku je javni uvid ova dva predložena rešenja.

U čemu se razlikuju dva predložena rešenja?
U suštini, kod obe varijante, ulaz u tunel na Savamali biće na istom mestu – kod parka u blizini Ekonomskog fakulteta. Ali predviđeni izlazi na Paliluli su im različiti. Prema prvoj varijanti, automobili koji idu od Novog Beograda ka Karaburmi ili Pančevu izlaziće iz tunela u Bulevaru despota Stefana, u zoni ispred gradskog MUP-a. Tu će se onda uraditi još dve saobraćajne trake. Kod druge verzije imamo dva izlaza. Jedan kod Botaničke bašte, a drugi kod raskrsnice Cvijićeve i Poankareove ulice. Pruga koja se nalazi u neposrednoj blizini biće uklonjena.
Da li postojeće saobraćajnice mogu da prime planiran broj vozila koji bi prolazio kroz tunel?
Grad je već krenuo u realizaciju proširenja Savskog mosta. Na mestu sadašnjeg biće dvospratna saobraćajnica. Na prvoj etaži bi se nalazile četiri kolovozne trake, a iznad bi bila konstrukcija sadašnjeg mosta, koja bi bila predviđena isključivo za prelazak pešaka i biciklista. Ne bi se mnogo menjala panorama jer bi dalje dominirao čelični luk koji su Nemci postavili 1942. godine.
Prema analizi, tunelom za sat vremena može da prođe oko 1.550 vozila. Koristeći ovaj koridor, Beograđani će trošiti 11.000 litara goriva manje nego što sada troše vozeći se centralnim gradskim ulicama. Što se tiče utrošenog vremena, putovanje će u najmanju ruku trajati duplo kraće.
Ovaj bazični saobraćajni tunel trebalo je da se gradi davne 1972. godine. I tada je zamišljeno da se protokom vozila ispod zemlje rastereti saobraćaj u centru Beograda. Međutim, odustalo se od ove ideje zbog skupe izgradnje. Tadašnja tehnika probijanja tunela bila je daleko skuplja nego danas.

Ostale vestiArhiva