Reč je o podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prema kojem prosečno domaćinstvo u Srbiji ima tri člana i troši mesečno 14.000 dinara više od prosečne plate.

Ako se, prema istoj statistici, uzme u obzir da je svaki treći radno sposoban stanovnik nezaposlen, može se grubo reći da najmanje svakoj trećoj porodici s jednim detetom nedostaje barem 100 evra za ličnu potrošnju.

Naravno, treba imati u vidu da mnogi u Srbiji izdržavaju svoju porodicu sa ispodprosečnom ili minimalnom platom.

Samo za račune i hranu 60.000 mesečno

- Samo za račune i hranu treba nam mesečno najmanje 60.000 dinara, a supruga i ja mesečno zarađujemo ukupno 50.000 dinara. Ja radim kao vozač u piceriji za 25.000 dinara, a ona toliku platu ima kao prodavačica. Znači, svakog meseca nam nedostaje da bismo preživeli oko 10.000 dinara i ne znam kako bismo to uspeli da nas ne pomažu moji i njeni roditelji. Ne pamtim kad sam kupio sebi odeću, kada smo poslednji put otišli u bioskop, pozorište ili na more. Kad nam i ostane nešto para, mi to potrošimo sinu na odeću i obuću - žali se Petar Janković, koji sa suprugom i dvoipogodišnjim sinom živi u Beogradu.

I u Udruženju potrošača smatraju da je situacija i više nego zabrinjavajuća.

- Ova razlika između prosečne plate i prosečne potrošnje po domaćinstvu je upozoravajući indikator o velikoj neusklađenosti između mesečnih primanja i zadovoljavanja osnovnih potreba građana. Kupovna moć je značajno ispod nivoa održivog preživljavanja građana - naglašava Petar Bogosavljević iz Udruženja za zaštitu potrošača.

Odriču se odeće i obuće, bioskopa, letovanja...

Kako objašnjava, građani bi mogli da uštede ako bi obratili pažnju kada i od koga kupuju razne proizvode.

- Treba znati da su i cene proizvoda istog kvaliteta različite u zavisnosti od proizvođača, prodavca, mesta prodaje, pa čak i doba nedelje ili dana. Zbog toga bi građani morali više da se informišu o tim razlikama u cenama - dodaje Bogosavljević.

Praktično je nemoguće odrediti listu cehova koji će odgovarati mesečnim primanjima prosečne porodice, ali prioriteti se znaju.

- Građani se najčešće odriču odeće i obuće kako bi obezbedili deci sve što im je potrebno i kako ona ne bi osetila nemaštinu - kaže Bogosavljević iz Udruženja potrošača.

Ostale vestiArhiva