Predstavnici Transparentnosti Srbija (TS) saopštili su, predstavljajući rezultate Globalnog barometra korupcije, da se u Srbiji godišnje dogodi najmanje 374.000 neotkrivenih slučajeva podmićivanja.
Prema rezultatima, podmićivanje saobraćajne policije najizraženije je u Srbiji i Albaniji, gde je oko trećina građana, koja je imala kontakt sa saobraćajnom policijom dala mito, dok u Bosni i Hercegovini podmićivanja ima najviše, ali je tamo i najviše saobraćajne kontrole.
U regionu najveći problem sa davanjem mita u zdravstvu je u Albaniji, Rumuniji i Mađarskoj, dok je Srbija na nivou proseka regiona (14 odsto). Niski stepen korupcije u zdravstvu imaju Slovenija i Turska (dva i tri odsto), s tim što javno zdravstvo u Sloveniji koristi 75 odsto građana, dok u Turskoj samo 25 odsto.Izvršna direktorka TS Bojana Medenica kazala je da je u Srbiji 22 odsto ljudi podmitilo nekog službenika javnog sektora, dok je prosek u širem regionu Balkana 18 odsto. Ta vrsta korupcije bila je najzastupljenija u Albaniji (34 odsto), Rumuniji (29 odsto), Bosni i Hercegovini (27 odsto), dok je u Mađarskoj 22 odsto.
- Korupcija u obrazovanju, koja je u Srbiji ispod proseka u regionu, ozbiljno je zastupljena u nekim zemljama - slučajeve podmićivanja najčešće su prijavljivali građani Turske, Rumunije i Albanije - rekla je Medenica.
Izvršna direktorka TS Bojana Medenica kazala je da je istraživanje pokazalo da čak trećina građana ne prijavljuje korupciju jer strahuju od posledice.
- Da stvar bude gora, mnogi, njih 38 odsto misli da prijavljivanje korupcije nije društveno prihvatljivo - rekla je Medenica i dodala da u Srbiji devet odsto građana navodi da ne zna gde da prijavi korupciju.
Programski direktor TS Nemanja Nenadić se osvrnuo i na izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u delu koji se odnosi na borbu protiv korupcije i rekao da je dobro da je EK ove godine primetila i uvrstila u izveštaj probleme javnih preduzeća, kao i da je nedovoljno razvijen nezavisni nadzor za utvrđivanje nepravilnosti u vezi sa radom državnih firmi, kao i kod javno-privatnih i strateških partnerstva.
Kao posebno važan nalaz EK on je naveo problem "zamagljene razlike između državnih i partijskih aktivnosti javnih funkcionera tokom izborne kampanje".
Nenadić je dodao i da EU kritikuje to što se u suzbijanju korupcije ne koriste sistemske finansijske istrage i da izražava zabrinutost zbog toga što političari često komentarišu istrage i sudske odluke o korupciji, kao i zbog "curenja" informacija o istragama u medije.

Ostale vestiArhiva