Stotinak ljudi se 15. novembra 2012. okupilo na parkingu u blizini aerodroma O’Her u Čikagu da bi prisustvovali rušenju jeftinog motela kako bi se oslobodio prostor za ostvarenje revolucionarnog građevinskog projekta - “Prvog kongresnog centra i hotelskog kompleksa na svetu bez ploča od ugljeničnih vlakana, bez alergena i sa sertifikatom o ispunjavanju ekoloških kriterijuma LEED”. Centar, čiji su troškovi procenjeni na oko 913 miliona dolara, trebalo je da se sastoji iz tri povezane kule, od 14, 17 i 19 spratova, sa pet luksuznih hotela (995 apartmana i soba), četiri nivoa kongresnog prostora, zelenim krovom sa spa-centrom i joga-studiom, minijaturnim terenom za golf i “automatskom robotičkom” garažom za 1.720 vozila.Sve to bi se finansiralo posredstvom vladinog imigracionog programa EB-5, koji omogućava bogatim strancima da dobiju američko državljanstvo tako što će uložiti po 500.000 dolara u projekat koji otvara nova radna mesta za Amerikance. Opčinjeni onim što će dobiti zauzvrat - “garancija” da će dobiti vizu i sočne prihode - oko 300 kineskih ulagača uplatilo je ukupno 147 miliona dolara. Projekat nikada nije završen, a investitori su dobili zelenu kartu.
Kako SAD prodaju vize u zamenu za radna mesta
Možda nikada niste čuli za program EB-5. Reč je o jednom od najmanje ispitanih mračnih uglova imigracionog procesa u Americi.
Sposobni i siromašni sve ređe uspevaju da dobiju vizu, ali EB-5 (skraćeni naziv za vladin program za pravo “prvenstva” u dobijanju viza investitorima koji obezbeđuju nova radna mesta u SAD) omogućava bogatim strancima da zaobiđu prepreke tako što će jednostavno položiti 500.000 dolara.
Posle uvođenja zakona o imigraciji 1990. godine, prodavanje državljanstva bogatašima mnogi su doživeli kao rušenje američkih ideala.
Međutim, snažno protivljenje je prevaziđeno još snažnijim protivargumentom: program će doprineti otvaranju novih radnih mesta tamo gde je to najpotrebnije. Imigranti koji traže EB-5 vize moraju da ulože pola miliona dolara u novo preduzeće koje će obezbediti deset radnih mesta s punim radnim vremenom u oblasti u kojoj vlada visoka nezaposlenost, ili u seoskom području. Tehnički, viza EB-5 može da se dobije i za milion dolara i u tom slučaju radno mesto ne mora da pomogne problematičnim područjima, ali malo je onih koji se prijavljuju za to.
Magnet za šarlataneEB-5 je postao magnet za amatere, maštare i šarlatane, koji ga vide kao jednostavan način da prikupe sredstva za poduhvate koje banke nikada ne bi prihvatile da kreditiraju. Možda zato što su bogati stranci glavne moguće žrtve, američke vlasti su delovale relativno nezainteresovano za moguće zloupotrebe.
U prvih 18 godina postojanja EB-5 program je ostvario loše rezultate. Cilj od 40.000 novih radnih mesta godišnje nije ostvaren i ni približno nije dostignut procenjeni godišnji maksimum od 10.000 viza. U 2003. vlada je izdala 65 EB-5 viza.
U okviru slične ponude u Kanadi, kandidati su pozajmljivali novac vladi, uz garanciju da će im novac biti vraćen, ali je u SAD investicija od 500.000 dolara rizična. Imigranti se prvo prijavljuju za dobijanje zelene karte, a da bi dobili trajnu vizu, moraju da podnesu dokaze u roku od dve godine da je njihov novac obezbedio deset radnih mesta. Ukoliko se to ne ispuni, imigranti i njihove porodice mogu biti deportovani.
I porodice dobijaju vize
Kada je 2008. nastupila finansijska kriza, sve se promenilo. Banke su odbijale da daju kredite i pojavio se EB-5 - prvo, zato što je to bila jedina mogućnost da se dođe do kapitala, a onda i zato što donosi Americi 1,8 milijardi dolara godišnje.
Program je zasnovan na neobičnoj trgovini: budući da je imigrantima zelena karta važnija od svega (njihove porodice takođe dobijaju vize), pristaju na simboličan prihod od uloženih sredstava. Ukoliko se uzmu u obzir “administrativni” troškovi od oko 50.000 dolara, oni zapravo plaćaju privilegiju da utope 500.000 dolara u američku kompaniju tokom pet do sedam godina - bez garancije da će im novac ikada biti vraćen.
Sve veću potražnju za EB-5 finansiranjem velikim delom zadovoljavaju novi kineski milioneri, željni sloboda i manje zagađenog vazduha ili da omoguće svojoj deci da studiraju u Americi. Više od 80 odsto ljudi koji se prijavljuju za program su Kinezi.

Ostale vestiArhiva