- Nakon objave priče u "Blicu", osećaj je bio kao kada se posle dugo vremena vratite u svoj grad. Ceo dan su me zvali drugovi iz škole, toliko ljudi koji su ti u nekom trenu prošli kroz život, baš kao i ja kroz njihov. Rekli su da nisu znali da sam bio na ulici, da im je drago što je sada sve super... - uzbuđeno priča Tadija, čija je potresna ispovest juče ganula čitaoce. Mnogobrojni čitaoci javili su se "Blicu" da pitaju kako mogu da pomognu dečaku koji se sam probijao kroz život otkad su ga, kao dete, napustili prvo otac a potom i majka.
Tadija, koji je radio u selu kao rob, po farmama, po kafanama i pretrpeo brojne potresne situacije u hraniteljskim porodicama, konačno se osetio srećnim kada je počeo da peva. Njega je u kafani u kojoj je radio kao kuvar primetio vlasnik, a od tada peva pod imenom Manuel Brat.
Kako kaže, celog dana juče čekao je poziv ujaka.
- Moja majka je kao devojka živela sa bratom Pericom, njegovom ženom i troje dece. Onda je jednog dana samo nestala. Posle devet meseci vratila se sa zavijutkom u rukama i rekla: "Ovo je moj sin Tadija". Ujna je već odgajala troje dece, za nas nije bilo mesta, hrane, volje, ne znam. Svejedno, ujak je mene i majku odveo u centar za socijalni rad. Odatle su krenule naše godine lutanja. Mislio sam da će me se možda setiti posle ovog objavljivanja... - nada se Tadija.
Kako kaže, kada je juče u novinama sreo svoje lice, osećao se jačim i srećnim.
- Ako ljudi shvate razliku između imati i nemati, ako shvate koliko se sreća vrti oko novca, a koliko oko porodice i voljenih, onda će sve ovo imati smisla - zaključuje srpski Oliver Tvist.

Ostale vestiArhiva