Čestitke za iskrenost i empatiju, ali čestitke i svim ženama koje taj kemen i još mnogo drugog kamenja guraju svaki dan.
U organizaciji EU info centra danas je održana panel diskuija "Žene i rad: dvostruko zaposlene" gde su učesnici polemisali o tome koliko je svakodnevnih izazova pred savremenom, zaposlenom ženom koja mora da uskladi posao i sve one obaveze oko kuće i čuvanja i vaspitavanja dece. Jedan od učesnika, bio je i Somborac, nosilac titule "Pravi muškarac" i učesnik u manifestaciji "Super tata". - Sećam se kad sam jednom prilikom imao jedan veoma težak posao, supruga je na par nedelja preuzela sve obaveze oko deteta. Ja sam naporno radio, ali kad sam imao kratke pauze, zaključak mi je bio "sve može, i kamen uz planinu da guram, samo da sam sada oslobođen od obaveza vezanih za dete". Jer to je zaista najteži posao od svega - iskren je Somborac.
Ponedeljak je i ja sam mrtva umorna...
A kada i bi i većina zaposlenih majki bila iskrena, ovako bi u najkraćem opisale jedan svoj radni dan:"Moj radni dan počinje u 7 sati, a završava se oko ponoći. Jutarnja frka počinje pripremom dece za odlazak u vrtić. Odatle trkom na posao. Prilično stresan i odgovoran. Tu frka traje do najranije 17 časova, često i do 18. Onda trči kući i pravac - kuhinja. Deca gladna. Raspremanje, kratka igra sa decom, ponovo postavljanje stola - već je vreme za večeru. Sledi priprema dece za spavanje. Pet minuta predaha, a onda šta pre - skuvati ručak za sutra, srediti igračke, usisti prašinu, oribati kupatilo, oprati sudove, ispeglati veš? Nema biranja, sve se mora... Sutra - sve ispočetka. A vikend? Sve to samo mnogo detaljnije, ali i teže - sa decom oko nogu i gomilom zahteva koje "samo mama može da ispuni"... Ponedeljak je i ja sam mrtva umorna...".
Skoro pet sati neplaćenog posla svaki dan
Gosti diskusije bili su i preduzetnica Ana Bunovac Ilić, ekonomista u penziji Jovana Dimitrijević i koordinator za romska pitanja u gradskoj upravi Smedereva Đulijeta Sulić, a zajednički zaključak prisutnih bio je da "tamo gde su novac i moć i dalje nema mesta za žene".
I kako bi, kada je izložena statistika pokazala da prosečna žena dnevno potroši 4,36 sati na takozvani neplaćeni rad, dok muškarci u proseku troše 2 sata i 1 minut na takav vid aktivnosti. U pitanju je rad koji podrazumeva kućne poslove i brigu o deci i drugim ukućanima, naročito starijim, a sve to skupa na godišnjem nivou ženama oduzima čak 40 dana vremena.

Samohranim majkama još teže

Kako to u praksi izgleda ilustrovala je i jedna učesnica današnjeg panela.

- Ustajem u 6.00, budim mlađeg sina da bi krenuo u školu sa mnom, radim do 15.30, oko 16.00 sam kod kuće i onda se obavezno jedno sat vremena odvaja za rad organizacije u kojoj radim. Potom idu kućni poslovi - kuvanje i pranje, pa muški poslovi, jer nemam supruga. Mišljenja sam naravno, da su samohrane majke dodatno opterećene od onih koje imaju bračnog druga - kaže Đulijeta Sulić.

Ustajem prva, ležem poslednja i tako sve stižem

S druge strane, Jovana Dimitrijević dodaje da čak i sada, kada više nije u radnom odnosu i dalje je dvostruko zaposlena.- Kućne poslove nisam ispuštala iz ruke dok sam radila, a to sam nastavila i nakon toga. Sada samo umesto radnog odnosa imam neke druge aktivnosti i brigu oko unuka, te je radni dan i dalje iste dužine. Ne mogu da kažem da ukućani nemaju razumevanja, ali ipak je ostalo ono narodno "žena je stub kuće". Međutim, moj poziv me tera da budem racionalna - ustajem prva, ležem poslednja i tako sve stižem - poručila je Dimitrijevićeva.

Kad država otežava

Jedno od pitanja postavljeno prisutnima bilo je i kako rešiti problem rada državnih institucija koje nisu prilagođene zaposlenim majkama, konkretno, kako žena koja radi do 18 časova može dođe po dete u vrtić koji radi do 16?!
- Ovo je tema koja je očigledno multisektorska i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost je takođe multisektorsko. U finalnoj fazi je naš Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji će doprineti poboljšanju položaja žena i očekujem da će posredno doprineti i ukupnoj životnoj organizaciji žena. U Beogradu već ima vrtića koji rade duže i mislim da su to dobri modeli koji će zaživeti, ali koji pored finansija zahtevaju i ljudske resurse i druge stvari - odgovor je bio Branke Drašković, predsednika Koordinacionog tela.

Ostale vestiArhiva