Hladnoća, sneg i mraz su oštetili sve vrste jagodičastog i drvenastog voća, rekao je danas agenciji Beta direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Milan Lukić.
On je dodao da će stepen oštećenja moći da se proceni tek za sedam do deset dana.
Sneg je najviše oštetio maline, a mraz je najviše oštetio jagode i kajsije.
Lukuć je istakao da je sneg naneo najveće štete zasadima maline, naročito u nižim predelima gde je vegetacija ranije počela.
"Veće štete sneg je naneo i zasadima maline koje su dobro negovane, jer su njihove grančice dostigle dužinu od 30-35 centimetara, tako da su se lakše lomile pod snegom. Zasadi maline koji su na većim nadmorskim visinama i koji su slabije negovani su manje oštećeni", rekao je Lukić.
On je ocenio da je teško sada govoriti o tačnom procentu oštećenja na malinama.
"Oštećenja na malinama nisu mala, ali nisu tako zabrinjavajuća kako to izgleda na prvi pogled", rekao je Lukuć.
Direktor Instituta za voćarstvo je naglasio da je usled mrazeva došlo do oštećenja na svim vrstama jagodičastih, drvenastih i koštunjavih voćaka.
On je procenio da su najviše oštećeni zasadi jagoda, koji nisu bili pokriveni folijom.
Prema njegovim rečima sve vrste drvenastog voća su oštećene jer su plodovi u početnoj fazi razvoja kada su najosetljiviji na mraz.
"Od drvenastog voća, zbog niskih temperatura najviše su oštećeni zasadi kajsije, jer je kajsija ove godine ranije krenula i njeni plodovi su već dostigli veličinu krupnijeg lešnika", rekao je Lukuć.
On je rekao da ukoliko se obistine vremenske prognoze i u narednim danima bude jutarnjih mrazeva šteta može biti "pogubna" za sve vrste voćaka.
Lukić je naveo da voćari mogu zaštiti manje zasade, dok je velike voćanjake teško zaštititi.
"Manji zasadi voća mogu se zaštiti samo delimično i to zadimljavanjem, koje se postiže paljenjem strugotine, ili sena, ili vlažne trave, što može samo ublažiti oštećenaja voća od dejstva mrazeva", rekao je Lukić.
Prema njegovoj oceni kada se temperatura spusti na minus četiri, zadimljavanjem se ne mogu zaštiti voćnjaci od mraza.
"U većim zasadima zaštita je gotovo nemoguća, jer je jedini pravi način zaštite orošavanje, za šta su potrebni posebni uređaji. Nisam siguran da u zapadnoj Srbiji postoji ijedan voćnjak koji ima takve uslove zaštite", rekao je direktor čačanskog Instituta za voćarstvo.

Ostale vestiArhiva