Suša će svakako ostaviti traga na usevima, ali dobro je što nedostatak padavina nije zabeležen u celoj zemlji, pa su sušom više pogođeni Banat, deo Srema i Negotinska krajina, dok su centralna Srbija i Bačka imale dovoljno padavina, kaže direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.
"Sigurno ne možemo očekivati nove rekorde u proizvodnji ove godine, ali će to više zavisiti od toga kada će doći nove padavine. Ukoliko kiša bude nešto urednije dolazila u narednih mesec dana, onda bi stvari mogle dosta da se poprave, a gubici budu minimalni", rekao je Saković.
Dodaje da je nezahvalno govoriti o prinosima, jer se situacija može promeniti u zavisnosti od toga da li će pasti nove količine kiše, ali navodi da se rekordni prinosi neće ponoviti.
"Za sada sve liči na prosečnu petogodišnju proizvodnju, čime proizvođači svakako ne mogu da budu zadovoljni. Kod kukuruza to je oko 6,5 tona po hektaru, a kad je reč o suncokretu i soji oko tri tone", objasnio je Saković.
Kaže da je prošle godine prosečan prinos pšenice u zemlji bio oko 5,1 tonu po hektaru, što je bio apsolutni rekord za Srbiju, dok se ove godine očekuje prinos između 4,3 i 4,4 tone po hektaru.
"To će se znati kada žetva bude završena u celoj zemlji. Za sada možemo reći da imamo prinos negde oko 15 odsto manji nego prethodne godine", rekao je Saković.
Visoke temperature ubrzale su sazrevanje zrna pšenice i žetva je u punom jeku, a prema podacima Ministarstva poljoprivrede, do sada je obavljena na oko 65 odsto zemlje pod usevima.
Govoreći o ceni pšenice, Saković navodi da se ona kod nas još nije formirala, jer žetva nije završena, i dodaje i da ju je teško predvideti, kao i da postoji velika razlika između želje proizvođača i realne tržišne vrednosti po kojoj se pšenica može plasirati na međunarodno tržište.
"Kupci bi mogli pronaći sebe u ceni od 16,5 dinara, a prodavci traže sebe u ceni od 18 dinara po kilogramu. To je velika razlika i u narednih desetak dana će se svesti na pravu tržišnu cenu", rekao je Saković.
On je dodao da Srbija, kao izvoznik pšenice, mora da se uklapa u međunarodne cene, i naveo da ni kod nas ni u svetu za sada ne postoji nijedan razlog za enormno poskupljenje pšenice.

Ostale vestiArhiva