Lazarevac - Osnovni zadatak u preduzeću Kolubara - Prerada jeste smanjenje procenta zagađenosti, odnosno nivoa štetnih materija i otpadnih voda pošto taj deo rudarskog basena Kolubara predstavlja "crnu tačku" Srbije kada je reč o zagađenosti - izjavio je Dragan Tomić, direktor Rudarskog basena Kolubara na jučerašnjoj konferenciji za novinare posvećenoj 50-godišnjici postojanja Kolubare - Prerade, najveće prerađivačke industrije uglja u Srbiji. On je dodao da će posebna pažnja biti usmerena i na uslove rada pošto su prema zvaničnoj oceni nadležnih ustanova u tom delu Rudarskog basena Kolubara uslovi rada izuzetno teški, a stepen ugroženosti zdravlja radnika visok. Ugljena prašina i druge štetne materije, buka kao i drugi činioci znatno su uticali na povećanje broja invalida kojih u odnosu na broj zaposlenih ima oko deset odsto.
Dejan Zekić, direktor Kolubare - Prerada istakao je da je za pet decenija rada preduzeća prerađeno oko 476 miliona tona uglja koji se doprema sa površinskih kopova. Iz te količine kolubarskog lignita proizvedeno je više od 278 miliona gigavat časova električne energije što je bilo dovoljno da se Srbija strujom snabdeva deset godina. U istom periodu je postrojenje za preradu uglja odvezlo u Termoelektranu Nikola Tesla više od 312 miliona tona uglja, u TE Kolubara 81 milion tona, a u TE Morava više od pet miliona tona prerađenog uglja.
Kolubara - Prerada zauzima površinu od oko 207 hektara i u svom sastavu ima postrojenja za pročišćavanje otpadnih voda, parovod Vreoci-Lazarevac, kolosek industrijske pruge Vreoci-Ceroviti potok, deponiju jalovine mokre separacije sa žičarom i odlagalište šljake i pepela iz toplane. Postrojenja za preradu i oplemenjivanje uglja nalaze se u centralnom delu RB Kolubara, neposredno uz površinske kopove polja D, Tamnave i polja B. Sa severa je Kolubara-Prerada otvorena prema Panonskoj niziji, dok je sa istoka, juga i jugozapada na odstojanju od 10 do 20 kilometara okružena podbrđem prosečne nadmorske visine oko 250 metara.

Ostale vestiArhiva