Srbija je u prvih sedam meseci ove godine privukla 1,2 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je više nego sve zemlje Zapadnog Balkana zajedno, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu privrede Milun Trivunac, na uvodnom sastanku 17. Ekonomskog samita Srbije. Samit je počeo sastankom na temu "Povećanje konkurentnosti srpske ekonomije", koji su otvorili Trivunac i Čad Evans, potpredsednik američkog Saveta za konkurentnost. Samit, pod nazivom "Mapa puta ka unapređenju konkurentnosti", zvanično otvara premijerka Ana Brnabić.

Trivunac je istakao da se strukturne promene u privredi odvijaju kroz privlačenje direktnih stranih investicija i dodao da je Ministarstvo privrede uradilo analizu efekata podsticanja stranih investicija u preradjivačku industriju na izvoz i BDP za period 2006-2015.- Državu je jedno radno mesto koštalo prosečno 2.680 evra, a zaposleno je 20 odsto više radnika, udvostručen je neto izvoz, a doprinos tih preduzeća privrednom rastu je pet puta veći - rekao je on dodajući da su preduzeća koja koriste podsticaje države povećala učešće u ukupnom BDP za 0,23 odsto u 2007. na 1,08 odsto u 2015.

Prema njegovim rečima, prednosti dirketnih stranih investicija nisu automatske i zavise od karakteristika domaće privrede i konkurentnosti domaćih firmi.

- Ministarstvo nastoji da podsticaje uskladi sa konceptom pametne specijalizacije kako bi dirketne strane investicije bile ciljane i usmeravane u nove tehnologije - rekao je on.Trivunac je kazao da se srpska privreda nalazi na dobrom putu.

- Svi relevantni makroekonomski pokazatelji pokazuju da je srpska privreda na dobrom putu. Ključni indikatori i svi ostali relevantni medjunarodni faktori, kao što su MMF i Svetska banka mogu podržati moju izjavu - naglasio je Trivunac.

On je podsetio da je prošle godine Srbija uspela da dostigne privredni rast u visini od 2,8 odsto, a da će ove godine očekivana stopa rasta biti nešto manja izmedju 2,6 i 3 odsto, ali i da se iduće godine očekuje da bude 3,5 odsto.

Ukazao je i da je u poslednje tri godine značajno smanjenja stopa nezaposlenosti sa 26 na 11,8 odsto, te dodaje da nije planirano da se stane, već nastavi sa tim trendom. Govoreći o situaciji sa javnim finansijama rekao je da je u poslednjih sedam meseci zaustavljen budžetski deficit i ostvaren suficit u državnom budžetu.

Govoreći o javnim preduzećima rekao je da su posle dugogodišnje serije negativnih rezultata 2016.već drugu godinu za redom ostvarili pozitivan neto rezultat, koji je za 61 odsto veći nego prethodne godine.

Kada je reč o privrednim društvima u stečaju Trivunac navodi da je njihov negativni negativan rezultat na kraju 2016.prepolovljen u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 50,8 miliona dinara.
U narednom periodu će, kako je najavio, u fokusu Ministarstva privrede biti mere za povećanje konkurentnosti, kako bi privredni rast bio veći.

U tom cilju je izdvojio šest ključnih mera – privlačenje strateških investicija za veći rast privrede, povećanje izvoza, brži rast start-ap kompanija i veći doprinos brzorastućih maih i srendjih preduzeća, regionalnu specijalizaciju preradjivacke industrije, rešavanje probelma velikih gubitaša, i kreiranje nove industrijske politike.

Trivunac je dodao i da Ministarstvo privrede u saradnji sa Svetskom bankom radi na donošenju nove industrijske politike do 2030. godine, gde će biti definisane mere i mehanizmi, a kojima je u fokusu "tehnološki priključak za EU", razvoj inovacija, primena koncepta Industrija 4.0, i pametna specijalizacija preradjivačke inustrije Srbija kao motoru privrednog razvoja.

Direktor EBRD: "Ne trošite novac na javna preduzeća, već na nešto pametnije"

Danijel Berg, direktor EBRD u Srbiji, izjavio je danas da ta finansijska institucija ima stalni dijalog sa vladom Srbije po pitanjima konkurentnosti srpske privrede i trenutno radi na petogodišnjoj strategiji.

„Srbija mora da uhvati korak sa tendencijama kakve postoje u Norveškoj, Finskoj u svim važnim oblastima od održivog razvoja do zaštite životne sredine", naglasio je Beg na 17. Ekonomskom samitu Srbije pod nazivom "Mapa puta ka unapređenju konkurentnosti".

Berg je istakao da je veoma važno da se stalno napreduje u povećanju konkurentnosti i da Srbija mora da nastavi da se kreće dalje.

Rekao je da kretanje predstavlja i ako se čine dva koraka napred i jedna unazad, da je najvažnije se kreće.

Takođe je ocenio da migracija, odnosno odlazak ljuudi ne predstavlja samo problem, već i šansu. Ukazao je na svoj primer, rekavši da je Amerikanac, čija se porodica pre par stotina godina preselila iz Ukrajine i Litvanije u SAD.

„Danas ljudi mogu da se kreću mnogo lakše. Srbiji možda, na prvi pogled ta migracija ne predstavlja prednost, ali treba imati u vidu da se neki od tih ljudi vraćaju i svojim stečenim znanjem mogu da doprinesu rastu privrede“, objasnio je Berg.

Prema njegovim rečima, treba nastojati da se podstiču ljudi koji se obrazuju na zapadu da se vrate.

Što se konkurentnosti tiče EBRD, kako ističe, ima stalni dijalog sa vladom, i trenutno radi na petogodišnjoj strategiji.

Berg je ukazao da Srbija radi dosta i na inkluziji žena u poslovni svet, te ocenio da, ako se bude još više na inkluziji svih u društvu, biće napravljen veliki korak u regionu. Takođe je naglasio da ne treba trošiti novac na neprofitabilna javna preduzeća, već na nešto pametnije.

Evans: Inovacije su ključni pokretač promena

Inovacije mogu biti glavni pokretač promena i unapređenja konkurentnosti privrede Srbije, budući da je smo usred revolucije po pitanju nauke i tehnologije, izjavio je danas potpredsednik američkog Saveta za konkurentnost Čad Evans.

- Srbija može biti globalno prisutna u lancu tržišta i može biti napredna hajtek tehnologija vezano za znanje i sve što se dešava, a što će promeniti glavne ekonomske sektore u ovoj zemlji. Dakle inovacija zaista može biti ona glavna stvar koja će uticati na promene u Srbiji - poručio je Evans na radnom doručku uoči zvaničnog otvaranja 17. Ekonomskog samita Srbije.

Srbija je prošla kroz vrlo izazovan ekonomski period u protekle dve decenije, napravivši veliki pomak napred, konstatovao je on, i naglasio "nastavite dalje u pravcu u kom se krećete".

Evans je u tom kontekstu predočio da moramo da obratimo pažnju na hitnost u tom kretanju, jer se svet jako brzo menja usled digitalizacije, robotike, nanotehnologije, biotehnologije, tako da su radna mesta i roba dostupni svuda putem digitalizacije i digitalne mreže.

- Danas vreme ne ide u prilog nikome, jer se svi bore za tržište i investicije", izjavio je Evans, dodajući da se tehnologija previše brzo menja i razvija o čemu svedoči podatak da je životni ciklus proizvoda smanjen za jednu četvrtinu od 1997. godine - naveo Evans.

Srbiji su, kako je naglasio, neophodne inovacije, veća izdvajanja za tehnička istraživanja, pružanje raznih podsticaja istraživačkim timovima na Univerzitetima, razvoj ljudskih talenata, povećanje kapitala, investicija, smanjenje poreza i povezivanje tržišta.

Čadež: Najveći izazov je odliv stručnjaka
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je u uvodnom izlaganju ukazao da se Srbija po pitanju podizanja konkurentnosti suočava sa velikim izazovim, od kojih je najveći odliv stručne radne snage.

Čadež je na samitu "Mapa puta ka unapredjenju konkurentnosti", rekao da, kada obilazi razne delove Srbije uvek čuje za isti problem – nedostatak radne snage.

„Svi oni imaju isti problem, a to je što mnogi ljudi napuštaju zemlju i odlaze da rade na drugim tržištima", rekao je Čadež.

Istakao je da uzrok tome nije samo stanje srpske ekonomije, već potreba za radnom snagom u Nemačkoj i Austriji, a sada i u Slovačkoj, Češkoj i Rumuniji, koje su, kako je rekao, promenile zakonodavstvo i olakšale migraciju radne snage.

Prema Čadežu, migracija stručnjaka i radne snage je realnost, ali je istakao da Srbija sa tim mora da se izbori.

Čadež kaže da postoje različiti mehanizmi za zadržavanje kadrova i dodaje da je jedno od rešenja promena promeni obrazovnog sistema, pre svega uvodjenju dualnog sistema obrazovanja.

Govoreći o investicijama Čadež je rekao Srbija ulaže dosta novca u podizanje konkurentnosti i obuku kadrova za rad na visokotehnološkim mašinama.

Srbija, kaže, ima izgrađene instrumente za privlačenje investitora, koji daju rezultate jer, kako je objsnio, čak 50 odsto investicija koje dolaze na Zapadni Balkan dolaze u Srbiju.

Ipak, smatra, to nije dovoljno i treba se još više truditi kako bi u Srbiju došlo više visoko tehnološki sofisticirane kompanije.

Kao problem vidi infrastrukturu, koja je neophodna da bi se robe brže i jeftinije prevozile sa jedne na drugu tačku.

„Kompanije ovde imaju mnogo veće troškove logistike nego u EU samo zbog infrastrukture. Moramo da se pozabavimo tim pitanjem kako da prevazidjemo taj jaz. Neophodno je da se poveže region Zapadni Balkan kao celina, kao region, sa EU, a ne pojedinačno“, smatra Čadež.

Već sada, istakao je, postoje napori da se to ostavri i time smanje prepreke za transport proizvoda, čime se podiže konkurentnost.

Atanacković: Smanjiti zahvatanja prema privredi

Da bi Srbija bila konkurentna u globalnim uslovima, pored visokih tehnologija, potrebno je smanjiti i zahvatanja prema privredi, jer sa sadašnjim nivoom poreskih opterećenja privrednicima ne ostaje dovoljno za investicije i razvoj, izjavio je predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.

- Mi smo malo tržište koje zahteva visoke tehnologije da bismo izašli na svetsko tržište. A da bismo bili konkurentniji potrebno je promeniti odnos prema privredi u smislu zahvatanja. Jer, teško je od jedne male privrede sa skromnim kapacitetima uzimati više nego što ona može da da jer nam ne ostaje dovoljno za investicije - rekao je Atanacković na radnom doručku, uoči zvaničnog početka 17. Ekonomskog samita Srbije.

Istakao je da postoji želja i napori vlade da se poboljšaju uslovi i poslovno okruženje za privredu, ali je primetio da prioritet treba da bude upravo na smanjenju troškova i obaveza poslodavaca.

Prema njegovim rečima, strani investitori koji dolaze u Srbiju ne stižu kod nas baš sa nekom visokom tehnologijom, jer, kako kaže, oni ovde dolaze da bi prizvodili robu koju su ranije pravili na Dalekom istoku, a sada im je odavde evropsko tržište bliže, a pri tome donose proizvodnju za koju je potrebno mnogo ljudskog rada i to onog koji ne zahteva neko visoko obrazovanje.

Atanacković je takodje pomenuo problem nedostatka odgovarajućih kadrova u Srbiji, navodeći da je neophodna promena obrazovnog sistema jer zbog odlaska školovanih kadrova na bogatija tržista poslodavci u nšsoj zemlji ne mogu da nađu potrebne profile radnika.

Atanacković je takodje ukazao na problem sporog povraćaja PDV-a privrdnicima, koji svoje obaveze izvrsavaju na vreme, napominjući da se na povraćaje čeka i po nekoliko meseci.

"Potrebno je napraviti ravnotežu izmedju troškova, odnosno obaveza i prihoda koje privreda ostvaruje, kako bi se ostavio prostor za investicije, razvoje tehnologije, povećanje proizvodnje, inače će biti teško da se dostigne rast BDP-a od 3,5 odsto iduće godine, kako smo čuli na početku da se očekuje", zaključio je Atanacković.

Bivši ministar ekonomskih poslova a inostranstvom, Milan Parivodić, koji je bio moderator ragovora na temu konlkurentnosti, istakao je posle Atanakovićevog zlaganja da poreska opterećenja u Srbiji iznose 39 odsto, dok su, primera radi, u Bugarskoj na nivou od 23 procenta.

Ostale vestiArhiva