U Srbiji se godišnje proizvede samo 23 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, a naš cilj je da do 2020. koristimo 27 odsto obnovljive energije, rekao je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
On je skupu "Energetika i klimatske promene" u organizaciji Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) kazao da doprinos Srbije u borbi protiv klimatskih promena treba da bude snažan, ali i održiv sa stanovišta ekonomskog kapaciteta.
"Borba protiv klimatskih promena ostvaruje se u situaciji u kojoj energetski bilansi Srbije, kao i balans različitih energenata nije sjajan. Da bismo mogli da sagledamo izazove koji su pred nama neophodno je da krenemo od toga gde se srpska energetika danas nalazi i da je u budućnosti još više razvijamo", ukazao je Antić.
Po njegovim rečima, Srbija na svetskom nivou učestvuje sa svega 0,13 odsto u emisiji gasova s "efektom staklene bašte" jer nije industrijski razvijena zemlja i nema veliki uticaj na globalno zagađenje životne sredine.
Ocenio je da su ciljevi EU vrlo ambiciozni kada je reč o smanjivanju emisija sa efektom staklene bašte i da predviđaju smanjenje za 80 do 95 odsto do 2050. u odnosu na 1990. godinu. EU planira i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije do 2050. godine na 75 odsto, odnosno 97 odsto kada je reč o struji.
"Proizvodnja električne energije u našoj zemlji je najviše oslonjena na ugalj odnosno oko 65 odsto energije dolazi iz termoelektrana", kazao je ministar i dodao da je u termoelektrane u Srbiji proteklih godina uloženo oko 300 miliona evra.
Prema njegovim rečima, Srbija troši 10 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, kao i da je potencijal obnovljivih izvora energije ukupnno 5,6 miliona tona ekvivalentne nafte, od čega se 60 odsto odnosi na biomasu iz poljoprivrede i šumarske industrije.
Ministar je podsetio da je u Srbiji ugalj apsolutno dominantan energent, jer se 65 do 70 odsto energije dobija iz uglja.
"Srbija ima pravo da koristi ugalj kao svoj najvažniji resurs, ali na odgovoran način i u skladu sa najvišim ekološkim standardima", rekao je Antić.
Ministar je kazao da prema evropskim standardima do 2050. finalnu potrošnju treba smanjiti za 41 odsto, a učešće obnovljivih izvora energije treba da dostigne 75 odsto.
"Moramo da na društveno odgovoran način koristimo sve što imamo kako bismo od Srbije stvorili razvijeno društvo. Zato smo u prethodnih nekoliko godina pustili oko 150 megavata iz obnovljivih izvora, a do 2019. i 2020. planiramo da tu cifru zaokružimo na 600 megavata", izjavio je Antić.
On je kazao da je u Srbiji velika pažnja posvećena energetskoj efikasnosti za šta će sledeće godine iz budžeta biti izdvojeno oko 500 miliona dinara.
"Jedan od naših najznačajnijih planova u oblasti energetske efikasnosti je da u 10 opština sisteme daljinskog grejanja prenesemo na bio masu", dodao je ministar.
Govoreći o izgradnji malih hidroelektrana, Antić je rekao da Ministarstvo rudarstva i energetike ne određuje uslove pod kojima će se te hidroelektrane graditi.
"Njihova izgradnja je uređena zakonom o vodama, zakonom o energetici i drugim. Zato ćemo zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine raditi na tome da se male hidroelektrane u Srbiji grade isključivo po propisima koji to uređuju", rekao je ministar.
Istakao je da rad hidroelektrana ne ugrožava jezera kao što su Vlasinsko, Perućac i Uvac, pošto su to veštačke akumulacije koje je napravio EPS zbog energetskog sistema.
Dopisni član SANU Slobodan Vukosavić kazao je da u svakoj državi energetika ima negativan uticaj na životno okruženje, a društvo je u obavezi da spreči vidljivost i dejstvo tih negativnih posledica.
"U srpskoj energetici i u odnosu prema klimatskim promenama i životnoj sredini postoje otvorena pitanja. Privreda i društvo treba što pre da se prilagode klimatskim promenama i da preduzmu razumne mere radi ublažavanja daljih promena klime", kazao je Vukosavić.

Ostale vestiArhiva