Ona je na predstavljanju februarskog izveštaja o inflaciji navela da su svetsku ekonomiju u prethodnom periodu obeležili geopolitičke tenzije, produbljivanje energetske krize i nastavak rasta troškovnik pritisaka na globalnom nivou.
"Pored toga, suočeni smo s produženim trajanjem problema u globalnim lancima snabdevanja i širenjem omikron soja virusa korona, na koje su vodeće svetske ekonomije različito reagovale, a što je sve zajedno dovelo do dodatnog nesklada između ponude i tražnje i novih inflatornih pritisaka na globalnom nivou", rekla je ona.Navela je da su u svetu naročito porasle cene energenata i hrane, s tim što, za razliku od ranijih kriza, pored cene nafte, na međunarodnim berzama visok rast beleže i cene gasa i električne energije.
Globalni rast troškovnih pritisaka i širenje omikron soja virusa korona kod naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera za posledicu su imali ne samo reviziju projekcija inflacije naviše već i usporavanje ekonomske aktivnosti i revizije naniže projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda."Uprkos nepovoljnim okolnostima u međunarodnom okruženju, Narodna banka Srbije zadržala je projekciju realnog rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije za ovu i naredne godine iz novembra. I u 2022. godini u srednjem roku očekujemo rast BDP-a u rasponu od četiri do pet odsto pri čemu centralna projekcija u svim godinama iznosi 4,5 odsto", rekla je Tabakovićeva.
Prema njenim rečima, NBS ukupne rizike, simetrične i rizike iz međunarodnog okruženja, ocenjuje kao izraženije naniže, dok domaće rizike, u šta se pre svega ubrajaju državne investicije i sve bolji rezultati u privlačenju stranih direktnih investicija, kao izraženije naviše.
Pored toga, ostvarenje projekcije u 2022. godini biće olakšano i zbog toga što u godinu ulazimo sa odličnim prenetim tendencijama iz poslednjeg tromesečja prethodne godine, tokom kojeg je Srbija, uprkos usporavanju ekonomije zone evra, zabeležila realni rast BDP od 6,9 odsto međugodišnje, odnosno desezonirani rast od 1,6 odsto u odnosu na treće tromesečje.
Tome je u velikoj meri doprineo rekordan nivo državnih investicija, ali i stranih direktnih investicija, čiji je priliv u 2021. godini dostigao 3,9 milijardi evra i time nadmašio do sada najbolji rezultat iz pretpandemijske 2019. godine.
"Tokom prethodnih nekoliko nedelja imali smo priliku da vidimo da je, suprotno ranijim očekivanjima tržišnih učesnika, medugodišnja inflacija u većini razvijenih zemalja, kao i ekonomija u usponu dodatno povećana", rekla je guvernerka NBS.
Inflacija u zoni evra povećana je sa 5,0 odsto u decembru na 5,1 odsto u januaru ove godine, pri čemu je u pojedinim članicama zone evra inflacija dostigla dvocifrene nivoe.
Iako to na prvi pogled ne potvrđuje ocene vodećih centralnih banaka o privremenosti aktuelne inflacije, treba imati u vidu da je u većini zemalja inflacija i dalje u velikoj meri vođena rastom cena energenata i hrane.
Takođe, ima zemalja koje se suočavaju i s visokom baznom inflacijom, što zbog jačanja deprecijacijskih pritisaka na njihove nacionalne valute, što zbog pregrejanosti njihovih ekonomija još od perioda pre pandemije.
Ona je rekla da inflaciju u Srbiji trenutno opredeljuje rast cena energenata i hrane, kao i da je reč o faktorima na strani ponude na koje mere monetarne politike imaju mali ili gotovo nikakav uticaj.
"Tako NBS ne može da smanji svetsku cenu nafte ili drugih energenata, niti može da utiče na cene svih onih poljoprivrednih proizvoda koji spadaju u berzansku robu. Ono što NBS može i što čini jeste da sprečava da se efekti ovih viših cena preko inflacionih očekivanja preliju na cene ostalih proizvoda i usluga u većoj meri", rekla je ona
Naglasila je da su predsednik zemlje i vlada obezbedili da Srbija plaća jednu od najnižih cena gasa i da povećanje cena električne energije za privredu, iako relativno visoko, bude jedno od najnižih u Evropi.
Ograničene su i cene osnovnih životnih namirnica, a na pojedine tržišne segmente pozitivno su delovale i intervencije iz robnih rezervi. Važan uticaj na tržišna kretanja imaće i odluka vlade o ograničavanju cena naftnih derivata.
"S naše strane, čuvanjem stabilnosti deviznog kursa dinara prema evru uspeli smo da sprečimo da se prelivanje rasta uvoznih cena energenata i hrane na ostale cene dodatno pojaca efektima deprecijacije dinara, kao što je to bio slučaj u prethodnim epizodama visokog rasta ovih cena", istakla je Tabakovićeva.Navela je da poređenja radi, tokom prethodne krize i cenovnog šoka do kojeg je došlo u periodu od 2010. do 2012, nepovoljan efekat rasta cena u međunarodnom okruženju na cene u Srbiji bio je trostruko uvećan kao posledica snažne deprecijacije dinara prema evru.
"Da dodatno pojednostavim: dve trećine problema koje smo imali sa uvoznom inflacijom u periodu od 2010. do 2012. bile su posledica deprecijacije dinara prema evru, a samo jedna trećina posledica samog rasta cena u međunarodnom okruženju", istakla je guvernerka i dodala da to nije dozvoljeno i da se zahvaljujući tome, bazna inflacija i dalje drži pod kontrolom, a pokazatelji poslovnog i investicionog poverenja na visokom nivou.Evropska centralna banka (ECB) još nije najavila da li će u toku ove godine doći do povećanja njene referentne kamatne stope.
Ako do toga i dođe u nekom skorijem periodu, to povećanje ne bi trebalo da bude ni naglo ni veliko niti da se u u većoj meri odrazi na cenu evoindeksiranih kredita, izjavila je direktor Odeljenja za monetarnu analizu i izveštavanje Narodne banke Srbije Mirjana Miletić.
Ona je na februarskom predstavljaju izveštaja o inflaciji, odgovarajući na novinarsko pitanje o mogućnostima povećanja ove stope i uticaju na evroindeksirane kredite u Srbiji, navela da je ECB krenula sa smanjenjem tzv. obima kvantitativnog popuštanja ali da još nema najava da će doći do povećanja te stope.
" ECB ističe da su povoljni uslovi finansiranja i dalje neophodni da bi se obezbedio dugoročno održiv privredni rast, tako da ako i bude povećanja nije za očekivati da bude ni veliko ni naglo niti da utiče na kredite vezane za evro kod nas", rekla je Miletić.
Istakla je da na cenu evroindeksiranih kredita u Srbiji, utiče i euribor kao i konkurencija na domaćem tržištu, te kreditni rejting zemlje.
"Podsetila bih da je agencija Standard end Purs krajem prošle godine povećala izglede za poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije, tako da u skorijem periodu očekujemo da može uslediti njegovo poboljšanje na investicioni nivo. To bi značilo i mnogo bolje uslove finansiranja i za privredu i za građane", rekla je Mirjana Miletić.
Dodala je na nema ni najava povećanja euribora i da kada se gledaju fjučersi na euribor, projekcije su takve da bi i krajem ove godine oni trebalo da se nađu u negativnoj zoni.

Ostale vestiArhiva