Za građane koji hranu posmatraju samo kao robu na rafovima i ne shvataju zašto srpski seljak protestuje, on kaže da bi sve trebalo da interesuje poreklo hrane i domaći proizvođači hrane.
A proizvodnju hrane u Srbiji, čiji proizvođači posluju već godinama na granici rentabilnosti, ove godine dodatno je pogodio enorman skok cena veštačkog đubriva.
Situacija u poljoprivredi je krajnje ozbiljna, ratari su izuzetno ugroženi kao i njihova proizvodnja. Doćiće do smanjenja prinosa u ratarstvu ako ne dođe do ozbiljnog, sistemskog rešenja od strane Vlade Srbije i Ministarstva poljoprivrede. Poljoprivrednici su prezaduženi, u kreditima za mehanizaciju, malo ko je likvidan, a sa cenama svojih proizvoda i cenama inputa koji utiču na proizvodnju ,kao što su cena dizee goriva, cena veštačkog đubriva, mi nemamo nikavu računicu da radimo ovakvu proizvodnju sa punim agrotehničkim merama“, ističe Kleut.
Kako objašnjava, poljoprivrednici neće odustati od proizvodnje ali će se desiti neke neželjene stvari jer će štedeti na đubrivu ili menjati setvene kulture, gde ima manje ulaganja.
„Poljoprivrednici će štedeti na đubrivu, neće u obradi zemljišta koristiti mere koje su potrebne pa će se desiti da se smanji rod, na nekim parcelama i više od 60 odsto. Sami tim, bez intervencije Vlade Srbije, i mi poljoprivrednici ali i država dolazimo u situaciju da će doći izuzetnog smanjenja proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, a moguće da će se ugroziti stabilnost i prehrambena sigurnost zemlje“, objašnjava Kleut.
Sve to, bez ukidanja akcize na gorivo koje poljoprivrednici traže godinama, sa minimalnim subvencijama od 4.000 dinara za ratarsku proizvodnju za površine do 20 hektara, sa nekontrolisanim uvozom mleka u prahu i sumnjivog mesa, sa smanjenjem subvencija za nabavku mehanizacije, bacilo je na kolena srpskog seljaka.Objašnjava da ni nakon sastanka u Vladi Srbije, gde se pregovaralo o njihovim zahtevima, nema naznaka da je država sprema da izađe u susret proizvođačima hrane.
„Nismo ništa dobili u tim pregovorima, za sada. Spominjala se isplata zaostalih subvencija ali to je svakako njihova zakonska obaveza a ne ispunjenje naših najvažnijih zahteva. U petak je nastavak pregovora, da oni iz Vlade, iz ministarstva finansija i ministarstva poljoprivrede, vide da li oni uopšte nešto mogu od naših zahteva da ispune. To što je spominjano a i sve o čemu će se razgovarati mi ne možemo uopšte da prihvatimo, bez konsultacije sa poljoprivrednicima. Jednokratna pomoć nije rešenje“, govori Dragan Kleut ispred 22 udruženja banatskih poljoprivrednika.
Podseća i da je poljoprivredni potrebno da ima sistemska rešenja a ne sporadična, koja gase požar, a ne rešavaju probleme dugoročno.
„I sad se zbog protesta spominju kratkoročna rešenja, jer nam objašnjavaju da su zbog zakonskih okvira sprečeni da drugačije reaguju. Smatramo, ipak, da rešenje može da se nađe i da se ova situacija prevaziđe. Mi smo godinama upozoravali da ne postoji sistemsko rešenje za subvencionisanu biljnu proizvodnju i da moramo da imamo gorivo bez akciza, da bi mogli uopšte da opstanemo u ovakvoj proizvodnji. U okruženju naše zemlje, svi imaju regresirano gorivo, svi imaju mnogo veće subvencije po hektaru. Došli smo u situaciju da više nije pitanje ni da li smo konkurentni, već šta više uopšte možemo da proizvedemo u ovakvim uslovima. Sa ovakvim uslovima, sa minimalnim ulaganjem u zemljište ne možemo očekivati normalan rod, već ogroman pad proizvodnje“, kaže Dragan Kleut.
Dodaje da se problemi nisu stvorili odjednom, ni otkuda, već da „davljenje“ u poljoprivredi traje godinama.
„Davljenje žabe traje deset godina. Uredbom je skinuto regresirano gorivo, uredbom su subvencije smanjene na statističku grešku sa 16.000 dinara za hektar, za površinu od do 100 hektara, na 4.000 dinara po hektaru za površinu do 20 hekatara. Mi imamo situaciju da neke grane privrede imaju regresirano gorivo, kao transport, a mi kao poljoprivrednici plaćamo punu cenu goriva. Cene naših proizvoda prethodnih deset godina spuštene su za 30 odsto, tako da smo imali pšenicu koji je koštao 17, 18 dinara i kukuruz je koštao 15 dinara. Pre dolaska ove vlasti na čelo države, imali smo cenu kukuruza od 22 dinara a pšenice 24 dinara“, objašnjava Kleut.Kaže da su se poljoprivrdnici godinama zaduživali da pokriju nerentabilnu proizvodnju i da su dolaskom krize u svetu i poskupljenjem cena na tržištu, gasa i vaštačkog đubriva, dočekali bezizlaznu situaciju.
„Kataklizma je pred nama. Nama pomoć treba sada a ne posle aprila, kada se završi obrada zemlje, kada se završi prolećna setva, đubrenje, kada se završi priprema zemljišta, posle toga ide samo održavanje useva i to je onda već kasno za bilo kakvu reakciju“, kaže sagovornik Danasa.

Ostale vestiArhiva