On je tokom gostovanja na TV Prva, rekao da su naše zalihe žitarica dobre i da je prošle godine bilo zasejano negde oko 598.000 hektara pšenice, a da je 632.000 tona i 732.000 hektara zasejano 2022. godine.
"Pšenica je u jako dobrom stanju i već krajem sledećeg meseca kreće prva žetva", naglasio je Nedimović.Od ovogodišnje žetve očekuje blizu 3.5 miliona tona pšenice, što bi prema njegovim rečima, sa prelaznim zalihama iznosilo skoro 4.5 miliona tona, a Srbija je potrošila 1.6 miliona tona u 2021. godini.
"Imamo dovoljno pšenice za sebe i dovoljno da izvezemo", poručio je Nedimović, uz napomenu da je prvo potrebno proceniti kolike su domaće potrebe.
On je rekao i da je sa kukuruzom situacija dobra, a da je prošle godine 1.020 miliona hektara zasejano uz prinos zbog sušne godine od 6 miliona tona, a ove godine 950.000 hiljada hektara, ali uz očekivani prinos od oko 7 miliona tona.
Nedimović je naveo da Srbija potroši oko 4,3 miliona tona kukuruza, a da će uz prelazne zalihe imati duplo više.
Govoreći o cenama i zalihama suncokretovog ulja naglasio je da ova namernica u Srbiji košta 1,6 evra, godišnje trošimo 82.000 tona ili 82 miliona boca, a proizvede se 278 miliona boca ili 278.000 tona.
"Ove godine sa prelaznim zalihama očekujemo još više i da taj višak bude puta tri, a u Austriji ono košta pet evra, a u Hrvatskoj skoro tri", rekao je Nedimović.
Cena ulja će, kaže, ostati ista, a proizvođači očekuju da će zbog svega navedenog imati dobru zaradu od izvoza.
Ministar je izjavio da je ove godine posejano 35.000 hektara šećerne repe, a da je godišnja potrošnja šećera 250.000 tona i da se očekuje da ga imamo 340.000 tona , što je, kako je objasnio nekarakteristično za zemlje Evrope koje uglavnom šećer uvoze.
On je zaključio da će ove godine biti dobar bilans za Srbiju, sa aspekta izvoza poljoprivrednih proizvoda i saopštio da očekuje visoku cenu žitarica, ali da "vlada vodi računa i balansira sve to zbog kupaca".
U odgovoru na pitanje da li će voditi isti resor u novoj vladi, Nedimović je rekao i da je na funkciji ministra poljoprivrede već šest godina i da je "to i previše" , kao i da će možda biti "neki novi ljudi koji nose nove ideje i energiju", ali da se "za to pitaju stranka i predsednik Vučić".
Cena žitarica u Srbiji zavisi od stanja na svetskom tržištu
Srbija ima dovoljno zaliha i veoma stabilne bilanse kada je u pitanju pšenica, ali, bez obzira na to, cene žitarica u zemlji rastu i u najvećoj meri zavise od stanja na svetskom tržištu, kazao je za Tanjug agroanalitičar Žarko Galetin.
On je ocenio da se svetsko tržište hrane nalazi u ozbiljnoj krizi i velikom problemu, gde su rekordne cene bazičnih poljoprivrednih kultura, žitarica i uljarica, kao i proizvoda koji se od njih dobijaju.
"FAO indeks je u prethodnom mesecu dostigao nivo od 158 indeksnih poena, što je rast u poređenju sa aprilom prošle godine 30 odsto, dok je u poređenju sa pre dve godine 70 odsto porastao FAO indeks", kaza je Galetin.
Prema njegovim rečima ovi podaci ukazuju na to da svet ulazi u veliki problem, koji može da traje dugo i proizvede različite posledice kako na ekonomskom, tako i na političkom i geopolitičkom planu.
Istakao je da je i na našem tržištu cena pšenice dostigla cenu od 40 dinara bez PDV-a što je istorijski maksimum.
Naše tržište žitarica iznad svega zavisi od stanja na međunarodnim tržištima, kazao je Galetin i objasnio da Srbija i kukuruz, i pšenicu izvozi, tako da mora prati rast cena na svetskom tržištu, bez obzira na to što imamo dovoljno zaliha i veoma stabilne bilanse kada su u pitanju žitarice.
"Većina zemalja ima problem raspoloživosti, a Srbija taj problem nema, mi imamo stabilne bilanse, ali moramo da se upodobimo sa kretanjem cena na međunarodnom tržištu", rekao je agroanalitičar.
Objasnio je da to što Srbija ima dovoljno robe daje joj "moćan alat" da upravlja tržištem hrane i "amortizuje" visoke cene, putem intervencija države i kompenzacijonih poslova preko Republičke direkcije za robne rezerve, ali ne u meri, istakao je, da cena pšenice u našoj zemlji bude niža za 30 ili 40 odsto od one koja se kreće na međunarodnom tržištu.
Smatra da Srbija može da bude "dobitnik" u čitavoj ovoj svetskoj krizi tako što će valorizovati tržišne viškove na svetskom tržištu na kome su cene najviše do sada.
"Država sada precizno prati i proučava bilanse pšenice i kukuruza i prema tome donosi mere da se poveća izvozna kvota za pšenicu sa 150.000 na 220.000 tona, da se poveća kvota za izvoz brašna sa 20.000 na 23.000 tona, što znači da je ta količina, po proceni države, bezbedna, a da se ne ugroze domaći bilansi", naveo je Galetin.
Zaključio je da benefite od visokih cena žitarica na međunarodnom tržištu mogu da osete i naši poljoprivredni proizvođači, i izvoznici kao i sama država.
Na pitanje kako vremenski uslovi utiču na pšenicu i ostale žitarice u zemlji, Galetin je rekao da majske kiše povoljno deluju pre svega na pšenicu, ali i na kukuruz i soju.
Ocenio je da će ova godina biti dobra što se tiče prinosa pšenice i da se očekuje preko 3,4 miliona tona, ukoliko ne dođe do nekih vanrednih okolnosti.
"Kako trenutno stvari stoje možemo očekivati dobru ekonomsku godinu što se tiče pšenice, a verujem i ostalih poljoprivrednih kultura", zaključio je Galetin.

Ostale vestiArhiva