Izvršni odbor Narodne banke Srbije povećao je referentnu kamatnu stopu na tri procenta. Banke koje su ove godine povećale cene usluga moraće da ih snize za trećinu.Generalni sekretar Udruženja banaka Vladimir Vasić rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, da svaka banka vodi svoju poslovnu politiku i svaka banka je kroz dijalog donela odluku da narednih godinu dana ne povećava svoje cene, tako se izjasnila kod Narodne banke.
"Bitno je razumeti da tu nema nekog dogovora između banaka, nego svaka banka vodi svoju poslovnu politiku, ali dobro je da postoji razumevanje kroz dijalog", istakao je Vasić.
Narednih godinu dana banke neće povećavati cene svojih usluga u vezi sa naknadama, takođe one banke koje su od 1. januara 2021. godine povećale cene svojih usluga, u narednom periodu, počevši od 1. septembra, davaće popust od 30 odsto na te usluge s tim da cena usluge ne može biti niža nego što je bila 1. 1. 2021.
"Ovo je razumevanje trenutne situcije koja se dešava kod nas. Mi imamo inflaciju od 11,9 odsto. Oko 12 odsto je porast cena usluga u proseku, tako da se poklapa sa inflatornim kretanjima poslednjih nekoliko godina, odnosno poslednjih godinu i po dana", napominje Vasić.Vasić kaže da povećanje referentne kamatne stope znači zaoštravanje monetarne politike, inflacija je 11,9, a u okruženju je viša, u Poljskoj skoro 20 odsto.
"Jedan od načina da usporite inflaciju je da povećate cenu novca. Kada povećate cenu novca, mi se sporije i manje zadužujemo i na taj način utičemo na buduću inflaciju, koja će u sledećoj godini, kako očekujemo, ponovo da se vrati na čuvena dva do tri odsto, plus-minis 1,5", objasnio je Vasić.Vasić je rekao da kada dolazimo u banku, zakoni i brojne odluke difinišu šta je to što banka vama mora da dâ – kao Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, Zakon o platnim uslugama.
"Morate da dobijete ponudu, da pogledate tarife, banka mora te tarife da okači na sajt, na sajtu NBS imate mogućnost da uporedite 14 najčešćih tarifa banaka, tako da ja kao klijent mogu da vidim šta mi odgovara, transparentnost je prisutna i banka je dužna svaki put kada radi neku korekciju da vam uporedi postojeću tarifu s novom i da vi možete da odlučite", istakao je Vasić.
Takođe na kraju godine, odnosno bar jednom godišnje, mora da vam izlista sve troškove koje ste imali po tom računu.Govoreći o tome zašto su usluge poskupele, Vasić objašnjava da postoji inflacija, mi ne možemo da ostanemo imuni, ne postoji nijedna banka koja nema više od 200 dobavljača. "Siguran sam da je polovina dobavljača donela nove fakture uvećane za određeni iznos, to je u strukturi cene koštanja neke usluge", dodaje on.
S jedne strane to je, kako kaže, prosečan rast plata. "Pre 10 godina imali smo 300 evra, danas 600 evra, to se odnosi i na zaposlene u bankama, moraju i oni da osete deo boljitka, standarda", podvukao je Vasić.
"Imamo IT stručnjake, nema firme iz domena softvera, hardvera, bezbednosti koja ih ne drži, a banka je institucija od poverenja koja čuva naš novac, tamo nema: možda može i možda ne može, nego mora da bude 100 odsto izvršenja, što je najčešće tako – u poslednje tri godine videli smo da je to tako i to je jedna od komponenti", kaže on.
Zatim tu je rast cena nekretnina, prosečna cena zakupa nekretnina raste, banke zakupljuju nepokretnosti, tako da ima tih troškova koji utiču direktno na formiranje cena.Vasić kaže da imate prihode, rashode i rezultat i da je celokupan bankarski sektor prošle godine zaradio manje od pola milijarde evra, što je "čudan podatak".
"Morate da sukobite i prihode i rashode da biste dobili rezultat, profit celokupnog bankarskog sektora je daleko manji od tog iznosa", rekao je Vasić.
Prema njegovim rečima, srpska privreda je 2019. zaradila tri milijarde evra, 2020. četiri, a 2021. šest milijardi evra.
"Ja se radujem zbog toga, zato što je srpska privreda zaradila šest milijardi, a banke da su zaradile 400 miliona, ja se tome radujem – svako od nas oseća kada firme zarađuju, puni se budžet, plaćaju se porezi, rastu plate, bonusi se dele i svi su srećni i zadovoljni", zaključio je Vasić.

Ostale vestiArhiva