Savet guvernera ECB istakao je da će i dalje podizati kamatne stope kako bi obezbedili povratak inflacije na dva odsto, što je cilj Evropske centralne banke.
Inflacija u evrozoni je u septembru dostigla 9,9 odsto, ali probleme centralnoj banci s druge strane stvaraju recesioni pritisci na evropske ekonomije, a posebno najveću, nemačku za koju se prognozira recesija od 0,4 odsto sledeće godine.
Iako ECB utiče na kamatnu stopu na evre, ona itekako utiče i na građane Srbije.
Većina kredita, posebno stambenih, indeksirana je u evrima i u svom sastavu ima euribor.
Euribor je kamatna stopa po kojoj svetske banke pozajmljuju jedna drugoj sredstva u evrima i na nju presudno utiče kamatna stopa ECB.
Samo od početka godine, najčešće korišćeni šestomesečni euribor je povećan sa minus 0,54 odsto na 2,1 odsto koliko je bio juče.
Drugim rečima, ako je neko imao kredit sa kamatnom stopom od tri odsto plus šestomesečni euribor, u januaru je plaćao kamatnu stopu od 2,46 odsto, a u oktobru 5,1 odsto.
Na primeru stambenog kredita od 50.000 evra na 360 meseci, ovo znači skok mesečne rate sa oko 178 na 257 evra.
Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće Momentum ističe da je ovo povećanje kamatne stope ECB-a očekivano i već ukalkulisano u pstale kamatne stope.
„ECB će morati jače da diže kamatne stope, jer kasni za FED-om, i sada nema izgovora i pored opasnosti za ekonomiju evrozone.
Osim kamatne stope važan je i drugi deo monetarne politike. Centralne banke su prethodnih godina kupovale ogromne količine dužničkih hartija od vrednosti, što državnih što korporativnih.
Tu ECB stoji najgore, ima najveći odnos te imovine u odnosu na BDP, a niti šta radi niti nešto nagoveštava po tom pitanju.
Moraće da smanji obim kupovina tih obveznica, ali to je onda opasnost za zemlje koje imaju problem sa javnim dugom“, objašnjava Gujaničić.
Rast kamatnih stopa i ECB-a i američkog FED-a koji zaseda sledeće nedelje svakako ima uticaja i na nas.
„Za nas su posledice jasne. Prinosi na dugoročne državne obveznice su u jednom trenutku prešle osam odsto. To je nagli skok sa jedan, dva odsto koliko smo plaćali prošle godine i direktna posledica ove situacije.
Što se tiče građana, euribor je ukalkulisao povećanje kamatne stope i ovo neće biti kraj njegovog povećanja“, ističe on.
Prema njegovim očekivanjima FED će sledeće nedelje stići do četiri odsto, „a to je početkom godine delovalo kao naučna fantastika“.
Ipak, sa ovom stopom inflacije i posle povećanja kamata, one su i dalje realno negativne.
„Koliko će ECB povećavati kamatnu stopu zavisiće od razvoja rata u Ukrajini, od energetske krize, od cena energije…“, ocenjuje Gujaničić.
Prethodne nedelje evropski političari,pre svega francuski predsednik Imanuel Makron i nova italijanska premijerka Đorđa Meloni poslali su strelice ka ECB uoči podizanja kamate.
Makron u jednom intervjuu rekao da je „zabrinut“ u vezi sa tim što određeni rukovodioci evropske centralne banke objašnjavaju kako treba smanjiti potrošnju u Evropi kako bi se obuzdala inflacija.
U svom prvom obraćanju parlamentu italijanska premijerka je poručila da je povećanje kamatne stope u julu bila „odluka koju su mnogi smatrali rizičnom i koja će uticati na kredite porodicama i firmama“.
Ipak Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
ističe da očigledno recesija više nije primarno ekonomsko pitanje, već je to borba protiv inflacije.
„Centralne banke povećavaju kamatne stope čime smanjuju tražnju i pokušavaju da prikoče inflaciju. I nas će to pogoditi, jer nismo mi izolovano ostrvo.
I NBS diže referentnu kamatnu stopu i nastaviće tako u skladu sa inflacijom.
Ovo vreme nije dobro za zaduživanje. Ko nema preku potrebu bilo bi bolje da sačeka“, poručuje Dugalić.
On podseća na period pre skoro 15 godina kada je euribor bio znatno veći nego danas.
„Kad se setimo 2008. i 2009. godine euribor je bio 5,4 odsto. I sve kamatne stope su rasle. Tada su banke na štednju u evrima plaćale kamatnu stopu od devet, 10 odsto. To nije bilo održivo. Isto tako je bilo neprirodno i neodrživo da budu negativne kamatne stope kao do sada“, kaže on i savetuje da se bude oprezan sa novim zaduživanjem.
„Ako je moguće treba sačekati da se situacija stabilizuje“, savetuje Dugalić.
Prosečna kamatna stopa na stambene kredite vezane za evro, prema podacima NBS je u septembru iznosila 3,79 odsto. U januaru na početku godine prosečna kamatna stopa je bila 2,56 odsto. Ovo znači poskupljenje stambenih kredita od 48 odsto za devet meseci.
Ako pogledamo keš kredite, koji su dominantno dinarski, prosečna kamatna stopa je u septembru dostigla 10 odsto, sa januarskih 7,6 odsto, što je poskupljenje za više od 30 odsto.
Počele su da rastu i kamatne stope na depozite u bankama, pa je tako štednja u dinarima oročena na više od dve godine stigla do kamatne stope od 4,1 4odsto u proseku, dok na oročenje dinara do godine dana banke plaćaju 3,4 odsto. U januaru su na ovo plaćale 1,8 odsto.
I za štednju u evrima do jedne godine banke plaćaju sada 1,6 osto, naspram 0,6 odsto na početku godine.

Ostale vestiArhiva