Cene kvadrata nekretnina u Beogradu već dugo su u neprekidnom rastu. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, tržište nekretnina poraslo je za 10,6 odsto u odnosu na treći kvartal prošle godine. Stručnjaci smatraju da vrhunac još nije dostignut, a o padu cena kažu može se razmišljati tek krajem sledeće godine. Prema njihovim procenama, tržište nekretnina trenutno ulazi u fazu smirivanja, pa se u narednim mesecima ne očekuje znatni rast cena, ali ni potpuno zaustavljanje.
Procenitelj i stručnjak za nekretnine Milić Đoković kaže da je problem u odnosu potražnje i ponude, tako da u proseku na jedan stan ima 4,5 kupca. Iako podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je broj prodatih stanova manji nego u trećem kvartalu prošle godine, to ne mora biti pokazatelj da smo došli do vrhunca cene nekretnina, upozorava sagovornik.
"Naši podaci pokazuju da neće doći do pada pre novembra, decembra 2023. godine, znači za 13 meseci. Dodatna loša vest jeste da je manje bilo aplikacija za građevinsku dozvolu u ovom tromesečju. To znači da će se manje graditi manja je ponuda, a potražnja ostaje ista", ističe Đoković i dodaje da povećanje može da bude da bude na 1-1,5 procenata mesečno.
Upitan, šta "gura" cene stanova u Beogradu, sagovornik naglašava da je srpska prestonica centralni grad u regionu, te šta god da se pojavi na tržištu, to se i proda. Takođe, dodaje da je problem što nema u planu nikakvih masovnih gradnja.
"Kod nas su uglavnom mala gradilišta na tri, četiri sprata sa 20-25 stanova, nema masovne gradnje. Kada bi se neko teoretski počeo da gradi naselje od 20.000 stanova sa cenom od 2.000 evra po kvadratu tako bi moglo da dođe do smirivanja i do pada cena", objasnio je.
Dodaje da sve dok se stani prodaju "na papiru", odnosno čim se dobije građevinska dozvola već je sve prodato, ne može se situacija na tržištu smiriti.
U Beogradu, ipak, postoji jedno "masovno gradilište", Beograd na vodi. Ipak, on ne ispunjava drugi uslov koji je Đoković postavio za smirenje tržišta – pristupačne cene kvadrata. Naime, prema podacima Geodetskog zavoda, kvadrat u tim zgradama može da košta čak i 10.500 evra, a to je, kaže sagovornik, "samo za pokazivanje".
Tako se i na sajmu automobila prvo prodaju najskuplja vozila. To nije tržišna kategorija, nerealno je da u Srbiji bude kvadrat preko 5.000 evra, a i to je mnogo. Sve preko toga je biheviorizam – pokazivanje mišića", kazao je Đoković.
Isti novac se obrće 4,5 puta
Geodetskog zavod je izneo da se 57 odsto novca na tržištu nekretnina izdvaja za stanove, dok je 11 odsto investirano u stambene objekte. Podaci pokazuju da je 10 odsto nekretnina plaćano je iz kreditnih sredstava što je za četiri odsto manje nego prošle godine.
Iako na osnovu ove statistike deluje da u Srbiji čak 90 odsto ljudi kupuje nekretnine kešom, to nije u potpunosti tačno, objašnjava sagovornik.
"Uglavnom tržište otvaraju kreditni kupci. Kada kupite stan iz kredita taj novac kod vašeg prodavca postaje keš. Mi smo tržište vezanih transakcija, te 90 odsto ljudi prodaje da bi kupilo dalje, a dalje kupovine su vezane sa tim istim kešom. Tako je 4,5 puta vrti isti novac od početnog kapitala, od početnog kredita".
On ističe da je realnija podela da je trećina novca od kredita, trećina od ušteđevine, a trećina iz inostranstva.
Cene rente vraćaju se na staro do proleća
Deluje da u Beogradu nikada nije bilo ni teže pronaći stan za iznajmljivanje. Đoković kaže da je tržište uzburkano zbog situacije koja se odvija u Ukrajini i Rusiji.
Jelena Gačić završava doktorske studije na Filozofskom fakultetu, živi sa suprugom, i za stan na Novom Beogradu izdvaja 500 evra.
"Moram da kažem da je pre 2022. godine bilo odlično, mogli ste lep stan da nađete u centru za 250-300 evra maksimalno, i to da birate. Sad je stvarno strašno, sada stanove po perifernim, obodnim naseljima ljudi izdaju za 300-400 evra", kaže Gačić, a ona definitivno nije jedina koje muče ti problemi.
Cena jednosobnog stana skočila je sa prosečnih 290 evra prošle godine, na 400 evra, a dvosobnog sa 400 na 600 evra.
Stručnjak za nekretnine naglašava da se do kraje godine očekuje smirenje cena.
"Glavni talas ekonomskih izbeglica je prošao, odnosno dolazi do smirivanja. Do proleća se očekuje da se vratimo na cene s početka 2021. godine. Nije normalno da se dvosoban stan izdaje za 500, 600 evra. Ne izdaju se svi stanovi strancima, mnogi podstanari su na ivici egzistencije", zaključio je Đoković.

Ostale vestiArhiva